Петровданаска академија у Бијелом Пољу

Дочеком иконе Пресвете Богородице Тројеручице у цркви Светих апостола Петра и Павла у среду 11. јула 2018. године, а потом и традиционалном духовном академијом почела је прослава Петровдана у Бијелом Пољу.

Поред Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија на академији је беседио и Преосвећени Епископ диоклијски и изабрани буеносајрески и јужноамерички г. Кирило.

Епископ Јоаникије је пожелио добродошлицу свим гостима сабраним у Центру за културу, посебно епископу Кирилу, захваливши свештеницима који су се потрудили и помогли да се академија одржи у славу Божју и част Светих апостола Петра и Павла.

-Свети апостоли Петар и Павле су синоним за Јеванђеље Христово и свједоци Јеванђеља својим животима и проповиједима. А што је најувјерљивије посвједочили су и крајем својих живота, јер су своје главе положили за Јеванђеље Божје, за име Христово и вјеру православну, беседио је Епископ будимљанско-никшићки у Бијелом Пољу на традиционалној Петровданској духовној академији.

-Свети Апостоли су заквасили Јеванђељем Христовим сву васељену од Јерусалима до Рима, до Александрије и Антиохије, до Москве, касније до Америке. Посебно желим да нагласим да празник Светих апостола у Бијелом Пољу има нарочити значај, због Светог кнеза Мирослава, ктитора наше највеће светиње у Бијелом Пољу, цркве Светих апостола Петра и Павла – због Мирослављевог Јеванђеља. Јер, свети кнез Мирослав, можемо га слободно тако назвати, је својим дјелом спојио духовност, светост и културу, беседио је владика Јоаникије.

Епископ Кирило је казао да је Господ Исус Христос васељенски и једини спаситељ свих људи и народа на земљи: -Он је извршио сав домострој спасења за све људе које је благословио његов и наш заједнички Отац небески, и савршивши све вратио се своме Оцу на Небо на дан свога славнога Вазнесења, указујући и нама пут и циљ нашег живота. Али, неко ће се питати како је он Спаситељ свих људи и народа и једини Спаситељ свих људи, када је живио прије двије хиљаде година и отишао из овог свијета, вазнио се на Небо и како је познато готово да није напуштао територију Палестине, гдје је живио изабрани народ, осим кратких излета до Египта, још као мало дијете у наручју Дјеве Марије и кратких излета у околне земље које се граниче са Палестином.

-Одговор на ово питање нас мора одвести у размишљање о односу лица Свете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа. Како кажу свети Оци све што је везано за спасење људског рода се догађа од Оца, кроз Сина у Светоме Духу. Тако да Отац дјело благосиља, Син дјелује а Дух Свети савршава дјело. Зато је Господ Исус Христос рекао својим ученицима `Ја ћу умолити Оца и даће вам једног другог Утјешитеља да пребива у вама вавијек. Духа Истине, кога свијет не може примити, јер га не види, нити га познаје; а ви га познајете, јер са вама пребива, и у вама ће бити (Јован 16, 14)`. И заиста иако Господ Исус Христос није обишао сву  Васељену. Он је у Духу Светоме, кроз своју Свету Црвку присутан данас свуда на нашој планети. Христос је присутан и у овом древном светом храму у којем је писана најстарија сачувана ћирилична књига српске редакције старословенског језика из 12. вијека - Мирослављево Јеванђеље, подсетио је владика Кирило и додао:

-Када смо већ код те књиге, онда треба рећи да је језик тог Јеванђеља, некада, и то у битним стварима, дубљи од грчког оригинала. На примјер у прологу Јеванђеља по Јовану у Мирослављевом јеванђељу стоји “Искони бје слово”, што је много изражајније од грчког оригинала, јер показује да Слово Божје постојало одувијек и да његово биће не зависи од времена, што се одмах не може закључити из грчког оригинала због почетног члана `Ен архи ин о Логос`. Такође је много дубљи од древног латинског језика који каже `Ин принципио`, опет са чланом и такође дубљи од савремене редакције црквенословенског језика који каже `В начале бје слово`, опет са чланом испред који може да указује у неки тренутак у времену.

На академији су наступили Никола и Бојана Пековић са својим ансамблом и гостима и хор Свети Никола из Бијелог Поља, под диригентском палицом Љиљане Вујошевић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка