Пећина Откривења

Смештена на брду између луке Скале и престонице острва Хоре, Пећина Откривења једна је од знаменитости не само острва Патмоса, већ и хришћанства у целом свету.

Ова пећина била је боравиште Христовог Љубљеног ученика Јована, из 95. године, када га је цар Домицијан протерао на острво Патмос, казнивши га због проповеди Речи Божје у Ефесу. Међутим, како сам Јован сведочи, он није стигао на Патмос као прогнани или политички затвореник у тешким временима, већ као изгнаник „у духовној служби“, настављајући да шири Реч Божју.

Његов верни ученик Прохор пратио га је у овој духовној служби. Према хришћанском предању, за време Јовановог боравка у пећини, стена је напукла, а кроз три уска отвора, који символишу Свету Тројицу, чуо се Глас Божји који је диктирао Јовану књигу  Светог писма Откривење. Вероватно је да је у истој пећини записано и четврто  јеванђеље, Јованово.

Од 17. века црква Свете Ане, коју је саградио преподобни Христодул у знак поштовања Богородице Дјеве Марије, а и своје мајке које се звала Ана, као и мајке цара Алексија Комнина, припојена је поред свете пећине. Десно од цркве налази се Пећина Откривења, унутар које се налази храм Светог Јована Богослова.

Данас је Пећина Откривења претворена у богослужбено место, где је поклоницима дата могућност да виде место где је написано Откривење, да додирну троструку пукотину у стени, уђу до места на којем се Јеванђелист одмарао и додирне шупљине на стени које су му помогле да устане. Такође, ту је и Прохоров налоњ (*држач за читање), направљен на висини човека.

Пећина Откривења је освештано место, где поклоници могу бити прожети лепотом и страхопоштовањем у тишини, додиром, молитвом и увидом, јер очима могу да опазе тај осећај који настаје из овог величанственог светилишта.

1999. године УНЕСКО је Пећину Откривења уврстио у међу споменике Светског наслеђа, а тиме и манастир Светог Јована Богослова.

(За Информативну службу СПЦ са енглеског превела Сања Симић де Граф)