Писмо Патријарха српског г. Иринеја монаху Артемију

АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ
МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО–КАРЛОВАЧКИ
И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ

АЕМ бр. 10 од 13. јануара 2014. године

Преподобном монаху

АРТЕМИЈУ (РАДОСАВЉЕВИЋУ)

Београд

Предмет: позив на повратак јединству Цркве      

У ове празничне дане мира, радости и праштања обраћамо Вам се још једном, и подсећамо Вас на одлуку Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, АСбр. 60/ и 61/зап. 153 од 23. маја 2012. године, којом сте, у духу и у име Христове љубави, позвани да се – заједно са својим следбеницима, бившим јеромонасима, монасима и монахињама – у покајању вратите са пута раскола у свештено јединство, у окриље Српске Православне Цркве.                     

С обзиром на то да на ову одлуку нисте одговорили, Ми смо Вам, 4. фебруара 2013. године, упутили и своје лично писмо, са истим апелом какав је садржан у споменутој саборској одлуци. Оно Нам је, нажалост, враћено, јер са Ваше стране није било преузето. Истога дана смо Вам поменуто писмо доставили путем телефакса, и пријем је потврђен у 14 часова и 14 минута. Ни на њега, међутим, никада нисте одговорили. И поред тога, нисмо сматрали за понижење, него за своју дужност и према нашој Светој Цркви и према Вашој личности, да Вас и лично посетимо и покушамо да непосредно, живом речју, у љубави Христовој, утичемо на Вашу савест. Ни то, нажалост, није помогло.    Са истом леденом равнодушношћу, уз пропратне знаке самоуверености и уверености у сопствену непогрешивост, реаговали сте и на непосредна и посредна обраћања и апеле – како појединих архијереја наше Цркве, тако и њених угледних духовника и верника.   

Због свега тога Вам поново – и последњи пут – пишемо, и упозоравамо Вас, искрено и отворено: не идите даље странпутицом раскола, и то у времену препуном искушењâ по наш многонапаћени верни народ! Опет и опет Вас подсећамо на велику јеванђелску и светоотачку истину коју сте својевремено и сами истицали: раскол је велика рана на телу Цркве, велики грех пред Богом, грех који ни мученичка крв не може опрати. Очигледно тога свесни, својевремено сте обећавали Светом Архијерејском Сабору и Светом Архијерејском Синоду да никада нећете учинити тај пагубни корак; а данас, својим неодговорним поступцима, сведочите супротно. Тврдите, штавише, да сте Ви једини на путу истине, и да сте епископ рашко-призренски у егзилу, чиме потврђујете Ваше претходне изјаве да Вам је Епархија рашко-призренска „од Бога дата“, да сте одговорни једино пред Христом Спаситељем и доживотно обавезни само „пред Свевишњим Богом“. Овим радикално поричете Цркву као саборни богочовечански организам, успостављајући непосредни однос са Богом – без Цркве и ван Цркве која је и Вама и свима нама дала и даје како хришћански тако и епископски идентитет, служење и духовну власт.              

Питамо себе и Вас: У којој сте Ви то Цркви и пред којим Богом „доживотни канонски архипастир“. Да ли је могуће да Ви поричете да Вас је Сабор Српске Православне Цркве изабрао, хиротонисао и устоличио, поверивши Вам, у своје време, Епархију рашко-призренску. Тада сте ту саборску одлуку прихватили, а сада горе поменуту којом сте лишени епископског чина и враћени у ред монахâ, коју је исто тако донео Свети Архијерејски Сабор, то јест, сви архијереји Српске Православне Цркве, 19. новембра 2010. године, одбацујете, чиме се одричете јединства за које сте се заклели при хиротонији.                                                                                      

Иначе, морамо констатовати да сте поменуту саборску одлуку „изнудили“, као и ону којом сте умировљени због дугогодишњег неизвршавања, или пак игнорисања одлука Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода, укључујући и одбацивање одлука Светог Архијерејског Синода, и због поступака којима сте угрозили јединство Српске Православне Цркве. Једном речју: због показане немоћи да одговорно управљате повереном Вам Епархијом. Одлука којом сте, због доказаних и од Вас самих потврђених најтежих канонских кривица (свештенослужења под важећом забраном свештенодејства, одбијања послушности Светом Архијерејском Сабору, стварања раскола и насилног заузимања појединих манастира Српске Православне Цркве у Епархији рашко-призренској и физичко угрожавање монахâ у тим манастирима), лишени епископског чина и враћени у ред монахâ, достављена је ради знања свим сестринским помесним Православним Црквама, које су са своје стране пријем исте и потврдиле.   

Нажалост, и поред тога што Вас нико у Сабору наше Цркве, као и у Православном свету уопште, не подржава, Ви и даље истрајавате на путу раскола, уносећи забуну и немир међу верне што се јасно да видети Вашим обмањивањем недовољно упућеног народа нашега, да сте, поред осталог, лишени епископског чина због наводног притиска светске политике на нашу Цркву, којем сте се Ви противили.

Уместо ових неистина било би боље да се сетите онога што сте сами тврдили и што је свакоме у Цркви јасно – да ,,литургија” коју служе расколници није Литургија. Према томе, Ваше ,,причешће” није Причешће, Ваше ,,тајне” нису Свете Тајне Цркве Божје, и све што чинете служи једино на духовну пропаст како Вас тако и оних који Вас следе и који учествују на тим сабрањима. Тврдећи да Богу службу приносите Ви под видом одбране Православља разарате јединство Цркве Христове, одвајајући се од њене живе спасоносне Заједнице и лишавајући себе и друге вечног спасења.                               

До сада смо Вам се увек са љубављу обраћали, и то чинимо и у ове празничне дане, и позивамо Вас да се вратите са погубног пута канонском поретку Цркве и јединству са Црквом, и тако зацелите отворену рану на Христовом Телу.

Уколико се и овога пута оглушите о Наш позив, тешка срца морамо да Вам предочимо да ћете Нас приморати – заједно са осталом браћом архијерејима, нарочито онима у чијим епархијама покушавате да успоставите паралелну парасинагогалну и расколничку структуру – да предузмемо даље канонске мере против Вас; а сами знате која је следећа канонска мера.

Ви сте слободан човек и на Вама је да одлучите којим ћете путем даље ићи. Са своје стране, молимо се Богомладенцу Христу да Вас осени Духом мудрости и знања како бисте се вратили на Његов пут, пут истине и вечног живота.

Очекујући Вашу одлуку, молимо Вас да пред лицем Живога Христа, ради сопственог спасења, ради спасења оних које сте повели путем раскола, преиспитате своје поступке и одустанете од пута који води у пропаст вечну.                        

У нади да ћете ради добра Цркве Божје и народа Божјег, ради добра Вашег и оних који су са Вама, донети спасоносну одлуку, поздрављамо Вас древним и радосним божићним поздравом:

Мир Божји, Христос се роди!

Архиепископ пећки

Митрополит београдско-карловачки

и Патријарх српски

И Р И Н Е Ј