Питомци Војне академије посетили фрушкогорске манастире

На основу Годишњег програма сарадње Одбора за верску наставу Архиепископије и Војне академије, питомци су на празник светог ратника Димитрија посетили манастире Фрушке горе.

Са благословом председника Катихетског одбора, Епископа Атанасија, викара Патријарха српског, војни академци, у пратњи својих стрешина, проф. др Илије Кајтеза и проф. др Борислава Гроздића, потпуковника Драгана Аврамовића и капетана Дејана Михајловића, упутили су се у манастир Јазак на Св. Литургију. Окупљени око моштију Св. Цара Уроша и окружени локалним становништвом, младићи и девојке су даље надограђивали своју духовност и познавање православне културе. Јеромонах Арсеније их је у својој беседи подсетио да је војничка част и спремност да се положи живот за оне које волиш, највећа вредност на коју указује и сам Спаситељ. Св. Димитрије је савршен пример реченога. Сестринство манастира Јазак, на челу са игуманијом монахињом Параскевом, спремило је трпезу љубави за своје војнике. Мати Параскева је у свом обраћању указала да је њена обитељ увек била првивржена војсци и да се радо сусретала са војницима под куполама манастирског храма. Професор војне етике на Војној академији, др Борислав Гроздић се захвалио мати Параскеви на бризи и старању за духовно здравље и снагу припадника српске војске. Својим питомцима је указао на то да је физичко супротстављање злу само један од начина ратовања за добробит својих ближњих. Супротстављање злу у човеку, снагом чистог срца, оснаженог силином искрене љубави ка оном кога штитимо је такође битан елеменат заштите ближњих. -Ми смо војници и треба да будемо недвосмислено спремни да и физички одговоримо на зло које прети нашим ближњима, али то није довољно, сем такве врсте отпора, треба да пружамо и отпор који долази из самих нас, изнутра- рекао је пуковник Гроздић.

Потом су се војни омладинци упутили у манастир Малу Ремету, у којем дужи низ година живи мати Рафаила потпуно сама. Сви су били одушевљени природним лепотама краја у којем је смештен овај манастир. Манастирски храм је посвећем Покрову Пресвете Богородице. Ова чињеница је искоришћена да се покрене дебата у трпезарији о томе зашто су многе војне јединице узимале баш овај празник за своју Крсну славу, између осталог, и Војна академија је као своју славу прослављала баш овај празник. Током дебате, питомци су имали прилику да се упознају са богословским смислом прослављања празника Покрова и да уоче да се у тој чињеници крије одговор на постављено питање. Смисао празника Покрова је заштита, хранитељство. Војска је физички заштитник народа и отуда се развила оваква веза.

У манастиру сремска Раваница, питомци су се поклонили деловима моштију Св. Кнеза Лазара и подсетили историје великих сеоба Срба у Панонску низију.

У новом Хопову су имали прилику да се упознају са животом још једног великог светог ратника, Св. Теодора Тирона, посеченог за време цара Диоклецијана. Његове свете мошти се чувају у овој фрушкогорској светињи. Код кивота моштију су дискутовали са свештеником и својим професорима о светом ратништву. Интересовало их како војник хришћанин у ратним околностима може да својим понашањем се уброји међу светитеље.

На крају овог врло садржајног поклоничког и образовног путовања, питомце и старешине је примио домаћин епархије, Епископ сремски Г. Василије. Прво су у саборном храму Св. Оца Николаја, будући српски официри присуствовали канону Св. Арсенију Сремцу, наследнику Св. Саве на трону српских архиепископа. Поред њих су стајали ученици Карловачке богословије. Ова служба је била величанствени догађај сусрета српске младости и лепоте. У Патријаршијском двору је уприличен свечани коктел војним академцима у част. Владика Василије није крио велико задовољство доласком будућих и садањших официра у некадашње седиште живота српског народа северно од Саве и Дунава. Кратко их је подсетио на богату историју Карловачке митрополије и њен значај за опстанак српског народа. Показао је богату ризницу Карловачке митрополије у којој су питомци могли да виде оригиналне старе документе и рукописе, предмете и одежде из тога времена. На крају им је поручио да их радо очекује и убудуће и да ће они увек бити радо виђени гости у седишту сремске Епархије.

Свештеник Јован Бабић