Питомци Војне академије у светињама Епархије браничевске

У недељу 18. октобра 2009. год, група питомаца 132. класе Војне академије, на челу са господином пуковником Јанком Грандићем, командатом 1. студентског пука и у пратњи старешина, капетана фрегате Светозара Василеског, капетана Жељка Цвијића и поручника мр Негована Иванковића, посетила је Раваницу, Сисојевац, Манасију, Радовањски луг и Покајницу.

На пут су пошли, сa благословом Његове Светости Патријарха Павла, Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија и викара српског Патријарха Епископа Атанасија. У име Катихетског одбора Архиепископије, питомце и старешине је пратио јереј Јован Бабић.

Код моштију Св. Кнеза Лазара, војни студенти су учествовали у Литургији. Део њих се причестио заједно са окупљеним народом. Монахиње су са пуно љубави припремиле богату трпезу будућим и садашњим српским официрима након Литургије. Јеромонах Јефтимије, духовник обитељи и мати Марија, настојатељница, рекли су да су пријатно изненађени озбиљношћу са којом млади питомци приступају тајнама своје вере. Игуманија је на крају трпезе поклонила старешинама дукат са ликом Св. Кнеза Лазара. Свештеник Јован Бабић је замолио сестринство да пренесе захвалност Епископу Игњатију што је широкогрудо благословио долазак припадника Војне академије у Епархију браничевску.

Потом су војни поклоници посетили манастир Сисојевац, а затим се упутили у Манасију. Достојанственим држањем, наши питомци су код присутног народа изазвали велико поштовање. Поклонили су се моштима Св. Деспота Стефана Лазаревића. Били су одушевљени тиме што су у градитељском подухвату и иконопису ове светиње, војска и војни мотиви присутни на сваком кораку.

У Радовањском лугу су се упознали са местом страдања вожда Карађорђа и посетили првобитни гроб где је сахрањен. Од црквењака храма Захвалнице, који је подигнут на месту вождовог убиства, чули су разне и занимљиве народне приче о Карађорђу Петровићу које се чувају у предању локалног становништва.

Поклонички пут је завршен вечерњом молитвом у манастиру Покајница. Мали дрвени храм је био претесан да прими народ који је, чувши да на молитву долази њихова војска, у великом броју дошао на богослужење. Игуманија манастира мати Евгенија је, као прави домаћин, војну омладину почастила свечаном вечером. Помало су сви били затечени изобиљем трпезе. Мати Евгенија је рекла да је долазак младих српских војника за њену обитељ велики празник и да она, њено сестринство и локално становништво није могло да на другачији начин дочека толико драге и радо виђене госте.

Питомци и њихове старешине су овога дана имали симболичан поклонички ход. Прво су узели благослов од Св. Кнеза Лазара који је у нашу војничку традицију трајно уградио свест о вези између богољубља и родољубља. Потом су се код кивота Св. Деспота Стефана Лазаревића подсетили какав је он узор сваком војнику. Узор храбрости, достојанствености, часности, витештва, мудрости и отмености и свих оних особина које заузимају централно место у кодексима части светских армија. Ход се завршио подсећањем на неустрашивог Карађорђа, који је одлучношћу и смелошћу покренуо мали српски народ да се подигне против великог и моћног непријатеља. Ако успеју само део свега поменутог да уграде у сопствени официрски пут којим корачају, питомци 132. класе Војне академије ће
бити достојни настављачи дела славних претходника.

jереј Јован Бабић