Почела „Моба“ у манастиру Соко град
Манастирске двери Соко града, код Љубовије, широм су се отвориле за дочек деце, учесника „Мобе“, која се ове године одржава 14. пут заредом. Деца из Житорађе, Шида, Београда, Штрпца на Косову и Метохији, затим из БЈР Македоније, Немачке, Белгије и Русије пристигла су 19. јула у манастир, посвећен светом владики Николају Велимировићу, да овде проведу део свог летњег распуста. Али, „Моба“ , како је названо дружење деце из Србије, као и деце српског порекла из региона и дијаспоре, није тек обично окупљање. Благодарећи Епископу шабачком Лаврентију, оснивачу и покровитељу “Мобе“, оно има далеко виши и значајнији циљ: да окупи најмлађе Србе, ма одакле да су, око идеје духовног заједништва, као и начела чињења и давања за друге, што је чинило суштину „мобе“ старог, данас готово заборављеног, српског обичаја.
Према речима свештеника манастира Соко град, оца Зорана, првобитна замисао Владике Лаврентија била је да на овом изворишту српске духовности окупи „српску младеж која одраста без присуства свога народа, српског језика, историје и културе“ и да им пружи прилику да се напоје оним вредностима које су вековима одржавале и чувале српски народ.
Место за оснивање овог духовног центра Владика није случајно одабрао. Подигнуто је испод Соко града, на делу Соколских планина, који се памти као место страдања Срба из турског времена. Недалеко од манастира налази се и Мачков камен, још једно подсећање на тешку српску историју, где је било поприште борбе Срба са Аустро-Угарима на почетку Првог светског рата, а у близини је и граница са Босном и Херцеговином, дуж које су, 90-тих година прошлог века, у српском селима, бранећи праг својих кућа, животе дали и многи српски младићи.
Циљ „Мобе“ је да се српска омладина дружи на овом месту, да учествују у заједничком послу, али и да научи нешто о култури српског народа и, уз све то, да се с молитвом ујутру буде и увече одлазе на починак, каже отац Зоран.
Много је примера добрих утицаја на децу која саборују у периоду од 19. јула до 18. августа у манастиру Соко град. Присећајући се оних који су кроз ову својевесрну духовну и школу живота прошли, отац Зоран не крије задовољство што су неки, управо овде, проговорили матерњи српски језик, као девојчица Ђука из Милвокија у САД, или што неки са нестрпљењем чекају почетак „Мобе“, као наши сународници из Куманова у Македонији, или они из села Житорађе у Србији.
О томе сведочи и вероучитељ Горан Атасковић из Житорађе, који већ неколико година долази на „Мобу“, како каже, са „својом децом“, члановима школског хора. „Моба“ је за њих догађај године, за који припрема почиње готово оног тренутка када се претходна заврши. Деца из Житорађе певају за певницом манастирске цркве посвећене св. Николају , али учествују и у свим другим активностима, истиче вероучитељ Горан, који је посебно поносан на своје ђаке, јер су пример лепог васпитања, доброте и отворености за нове спознаје и пријатељства.
О томе шта деца и ове године на „Моби“ треба да науче, или потврде да су научили, према речима свештеника Зорана, пре свега је поштовање старијих. Поред тога, сви треба да знају да отпевају тропар владики Николају, да редовно долазе на Литургију, али и да понешто ураде. Ове године је планирано поплочавање једног дела конака у коме ће деца помагати мајсторима, уз редовно обављање послова на одржавању манастира. Такође је планирано да богата манастирска библиотека буде пресељена у новоизграђени конак, и у том послу мобаши ће такође бити ангажовани. Планирано је и санирање водоводних цеви које су због клизишта померене.
У манастир је, у време поплава у Србији, пристигао значајан контигент хуманитарне помоћи која је нашла пут до угрожених, али је знатан део остао да се проследи у каснијем периоду. И ту ће рад мобаша бити од велике користи, јер ће обавити сортирање и попис преосталих ствари, ради лакше дитрибуције. „Опраћемо тепихе и почистити конаке, тако да манастир остане спреман да прими нове госте идуће године“, рекао је о. Зоран.
Када је реч о програму едукације за децу мобаше, отац Зоран истиче да ће и ова година бити плодна у том смислу. Планиран је одлазак у Лозницу и Тршић, који су центар српске писмености, као и посета Ваљеву и Бранковини, као и манастирима Пустињи и Лелићу, који су у вечност уписали највећи савремени српски духовници, владика Николај Велимировић и Ава Јустин Поповић.
У манастиру Соко град, као и сваке године, радиће и радионица иконописања коју води сестра Крстана, а шест вероучитеља, задужених за часове веронауке, упознаће децу са српском историјом, традицијом и народним обичајима.
Један од најлепших тренутака свакако је онај када у манастир Соко град допутује Владика шабачки Лаврентије, да поздрави децу и њихове учитеље и благослови њихов боравак и рад. Тада је срце пуно свима, а највише Владики, који све ове године настоји на томе, заједно са својим свештенством, да на овом месту намењеном српској деци, ма одакле долазила, не престане да тиња дух Православља.
Oливера Миловановић
