Подједнако зависни од пића и Фејсбука

Сваки четврти грађанин Србије се опија и сваки четврти не може да одоли неуморном дружењу - али преко Интернета.

Сваки четврти грађанин Србије је зависник од алкохола и од Фејсбука, говоре укрштени резултати два истраживања који сведоче да наши суграђани као „саучеснике" у бекству од стварности најчешће бирају флашу и тастатуру. Истраживање које је урадио Институт за ментално здравље у Београду говоре да око 40 одсто наших суграђана редовно пије, а четвртина њих ужива у пићу на ризичан начин, односно доводи себе у опасност да развије симптоме зависности од алкохола. Како објашњава др Владан Југовић, психијатар и шеф Дневне болнице за породичну терапију алкохолизма која припада Клиници за болести зависности Института за ментално здравље у Београду, то у статистичком преводу значи да нешто мање од половине нашег становништва пије пет и више „стандардних" алкохолних пића дневно.

„То је тренд који траје деценијама јер ми живимо у друштву које има повећану толеранцију према алкохолу и понашању алкохоличара, уз пиће заливамо и срећу и тугу, прослављамо веселе догађаје и саучествујемо у болу најближих, али оно што нас као стручњаке забрињава јесте чињеница да се старосна граница првог контакта са алкохолом спушта све ниже, тако да наши тинејџери први контакт са алкохолом имају између 13 и 15 године, а до првог опијања долази између 15. и 17. године. Међутим, треба имати на уму да се у малолетном добу свако опијање сматра ризичним", упозорава наш саговорник и подсећа на резултате Европске агенције за реконструкцију који сведоче да се по броју шеснаестогодишњака који пију Србија налази на неславно првом месту у Европи.

Наш саговорник истиче да психијатри примећују пораст од нехемијских зависности, као што је патолошко коцкање и зависност од Интернета, а истраживање које је недавно објавио интернет портал аdritalk.com показало је да Србија има највећи број Фејсбук корисника у региону - сваки четврти становник наше земље има отворен профил на овој социјалној мрежи, а број нових корисника увећао се за 40 одсто у односу на децембар прошле године. Истраживање је показало да у Србији Фејсбук за нијансу више користе мушкарци, а чак 61 одсто улогованих је старости између 18 и 34 године. Занимљивост изведена из овог истраживања гласи да се највећи број нових корисника налази у старосној групи изнад 65 година. Милан Радовановић из дефектолошког саветовања „Ентера" које се бави лечењем зависности од Интернета истиче да је Фејсбук доживео прави бум у другој половини 2008. године када се у Србији нагло повећао број нових корисника ове социјалне мреже и истиче да је половина зависника од Интернета зависна од популарног Фејса, а друга половина од компјутерских игрица.

„Време које се проводи на Интернету или на Фејсбуку само по себи није довољно да би се поставила дијагноза зависности. Услов је да то време прогресивно расте, да особа не може да се одупре жељи да погледа шта се дешава на Фејсу и да се осећа се нервозно када у близини нема технолошких уређаја који јој помажу да буде у вези са својим 'френдсима'. О озбиљности ове зависности довољно говори податак да су велике светске компаније забраниле запосленима да користе Фејсбук док су на послу јер ова врста социјалне разбибриге битно смањује продуктивност запослених, а казне за непоштовање ове одлуке компаније често су веома ригорозне", истиче наш саговорник.

Психолошка истраживања говоре да је за развијање зависности од Фејса потребно око годину дана - улазак на ову социјалну мрежу обично је праћен одушевљењем због проналаска пријатеља који су се као бисери расули по целом свету, учлањењем у разне социјалне групе и комуникација са познаницима са којима се дуго нисмо чули ни видели. Ову фазу замењује свакодневна комуникација са пријатељима са којима се иначе редовно виђамо и „слушамо", а ако особа почне да мења статусе неколико пута на дан и коментарише сва дешавања у животу свих својих пријатеља на Фејсу психолози упозоравају да је реч о развијеној зависности од ове социјалне мреже.

„Начин комуникације међу младом генерацијом се значајно променио у последњој деценији, тако да тинејџери и младе особе у свакодневној комуникацији мање користе језик, а више мобилни телефон Фејсбук. Интернет јесте настао као узнапредовала форма комуникације, али се брзо изродио у своју супротност - он је постао средство које укида комуникацију", закључује Милан Радовановић.

Политика, Катарина Ђорђевић

Извор: Митрополија црногорско-приморска