Подршка од злата вреднија

Благодарје Епархије ваљевске верном народу Аустралијско-новозеландске митрополије

Часима се мерити може време у ком су домови, дворишта, оранице, вајати и стаје рушевине и беспућа постајали. Водена стихија неумољиво је разарала, остављајући за собом домаћине са сузом у оку и страхом у души. Страхом од сутрашњице, сна у спортској хали, под оловним небом... Куд са класјем необраним, јауцима јагањаца и бригом за нејач, којој право на безбрижје припада? Покоја реч Господу, благодарја за сачуван живот и молитве да невоља нетрагом оде, а руку помоћи пружи ма ко, од сувишка свог. У најкраћем, мајска свакодневица српског народа. Нарочито суморна у Епархији ваљевској, чијих су вароши и села слике обишле свет.

Као и вековима унатраг, Српска Православна Црква и овога пута чврст је ослонац свом народу. Духовни отац верних у Епархији ваљевској, Владика Милутин учествује у пролећном заседању Светог Архијерејског Сабора и упоредо покреће хуманитарну акцију за помоћ пострадалој му пастви. Рука подршке стиже са свих страна. Поклона у изобиљу из матице и дијаспоре. О многима већ прозборисмо. У овим редовима, част нам је и радост да заблагодаримо браћи и сестрама Митрополије аустралијско-новозеландске на челу са Епископом Иринејем (Добријевићем), чији дарови (новчани, у вредности од 170 хиљада аустралијских долара) недавно озарише лица домаћина из Обреновца, Ваљева, Великог Поља, Веселиновића насеља, Кадине Луке и Ребеља. Њих 170, свакоме по 1000 долара, током јуна Лета Господњег 2014., уручивали су секретар Епископа ваљевског Г. Милутина архиђакон мр Силуан (Мракић), каткад и Владика Милутин лично и Епископ аустралијско-новозеландски Г. Иринеј са својим свештеником о. Сашом Радоичићем. Помоћ, недовољна да се губици у потпуности надокнаде, али да се нешто од покућства обнови и те како драгоцена.

Међутим, од сваког долара вреднији су љубав и милосрђе хришћанско, које је верни народ из најудаљеније тачке света исказао према браћи и сестрама у отаџбини предака. Да стара крилатица о даљини ока и срца не важи баш увек, аустралијски Срби потврдили су у време ратних страхота, у којима је наш народ страдао деведесетих година прошлог века и више пута до данашњих дана. Иако безбрижни у својим домовима у земљи овоземаљског изобиља, Срби из Аустралије пажљиво прате збивања у матици и свесрдно саосећају са својим сународницима. За трен се око богоугодног дела саберу и рука подршке пружена је. Чврста и сигурна. И то је оно што сузама радосницама испуњава очи пострадале браће. Љубав у Христу Господу, а са њом нада и вера у лепша свитања. Љубав која дарује увек и несебично, налик јеванђељској удовици и њеним лептама. Љубав, коју и најглагољивији тешко у речи сместе. Баш као и благодарје наше у тешким данима који су, слава Господу, за нама.

Ј. Ј.

Извор: Епархија ваљевска