Подземна црква у Аустралији

Подземна црква у Аустралији
Подземна црква у Аустралији
Подземна црква у Аустралији
Подземна црква у Аустралији

На око 800 километара северно од Аделаида, у држави Јужна Аустралија на петом континенту, налази се јединствен споменик српске али и светске културе и архитектуре. То је црква Светог Илије пророка, која се, у целини, налази под земљом.

Срби који су у Кубер Пиди (Coober Pedy) долазили трбухом за хлебом имали су и потребу за духовним, религиозним исповедањем. Наши рудари који су овде копали полудраго камење, опал, тако су ископали један од најлепших бисера не само српске, православне, него и укупне хришћанске културе.

Пошто је овде пустиња, температуре су у просеку изнад 40 степени, наши људи су прибегли јединственом а генијалном решењу. Изградили су цркву под земљом, на дубини од 9 метара, укупне дужине 30 метара. Под земљом се налазе црква, црквени двор, парохијски дом и црквена школа.

Срби који су у Кубер Пиди (Coober Pedy) долазили трбухом за хлебом имали су и потребу за духовним, религиозним исповедањем. Наши рудари који су овде копали полудраго камење, опал, тако су ископали један од најлепших бисера не само српске, православне, него и укупне хришћанске културе.

Пошто је овде пустиња, температуре су у просеку изнад 40 степени, наши људи су прибегли јединственом а генијалном решењу. Изградили су цркву под земљом, на дубини од 9 метара, укупне дужине 30 метара.

Српска православна црква поседује у Кубер Пидију у јужној Аустралији најуникатнију српску цркву у свету. Не само за српску православну цркву, већ уопште за све хришћанске цркве, она је најуникатнија, јер се налази буквално испод земље. Било је потребно много домишљатости у опремању цркве. На објекту су примењена нека изузетна решења. Тако је идеја за иконостас преузета од Румуна. Иконописци су сликали на стаклу испод којег се налази осветљење и то даје посебну драж иконостасу.

Пошто је земља помешана са сољу и кречом било је немогуће цртати фреске на том материјалу. Ипак, један уметник из Новог Зеланда, успео је, користећи као узорке српске иконе из доба Византије, да исклеше стеновите делове зидова. Тако су настале јединствене фреске, не цртањем већ клесањем у стенама.

Извор: РТС