Поглавар расколничке цркве у Македонији сагласан са Мирашем Дедеићем

Недавно г. Стефан, архиeпископ расколничке МПЦ, у свом кабинету у Скопљу, остварио је сусрет са расколничким епископом Харалампијем, рашчињеним од Бугарске Православне Цркве, који је сада припадник извесне старокалендарске секте у Грчкој.

У духу тог сусрета, г. Стефан повлачи и своје следеће кораке.

г. Стефан оптужује СПЦ за хегемонизам

Наиме, расколнички архиепископ МПЦ, је 22. новембра 2010. год., дао интервју подгоричким новинама „Побједа". У одговорима, г. Стефан користи прилику да промовише своје расколничко поимање Цркве, остављајући просторa сарадњи МПЦ са парацрквеном организацијом, самозваном „Црногорском црквом"! Припадници МПЦ, морaли би коначно да се упитају куда их води њихов архиепископ, који са једне стране подржава „Црногорску цркву", а у исто време, залажући се наводно за дијалог са Српском Православлном Црквом, исту, успут, оптужује за хегемонизам! На питање „Побједе" како г. Стефан гледа „на аутокефалну цркву у Црној Гори, која је насилно и незаконито припојена Српској Православној Цркви" (sic!), он одговара: „историја Православља на овим просторима сведочи да је заиста на територији Црне Горе у прошлости постојала организована Православна Црква, као што пише и познати професор Бранко Цисарж („Црквено право" , стр. 98.). Хегемонистичку политику, коју су на Балкану у XIX и XX веку, практиковале одређене новостворене или обновљене државе, нажалост, следиле су и неке помесне Православне Цркве"... При томе, г. Стефан одлучно додаје „да морају да се узму у обзир и историјски факти аутокeфалије црногорске цркве"!

г. Стефан у сагласности са Мирашем Дедеићем

Истовремено, г. Стефан, у истом интервјуу, у целини је сагласан са анатемисаним „митрополитом ЦПЦ" Мирашем Дедеићем да: „не постоје мале и велике цркве", и да „нико нема право да у име Свевишњег забрањује цркве Божје". Веома контрадикторно, имајући у обзир да се сам г. Стефан из петних жила залаже за прогон Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г.г. Јована и забрањивањe Православне Охридске Архиепископије.

На питање „Побједе" да ли г. Стефан има контакте са представницима „Црногорске цркве" и да ли је у блиској будућности могућ сусрет „две сестринске цркве", г. Стефан одговара: „ми признајемо црногорски народ као свој братски народ, и поручујемо му: ако смо од Бога признати, ко то може да оспорава? Свака будућа сарадња биће од користи за сваког"... Са овим нивоом еклисиологије, нижем од протестантског нивоа еклисиологије, г. Стефан јавно пориче Цркву као богочовечански организам, сведочећи да је његова жеља да спаси МПЦ од јереси раскола, само фарса! Очигледно је г. Стефану и у расколу удобно, кад је директно „од Бога признат"!

Потсећања ради, Мираш Дедеић је лишен свештеничког чина од стране Цариградске Патријаршије, после чега се самопроглашава митрополитом и региструје своју организацију у полициској станици на Цетињу, 2000. године.

Синод МПЦ размотриће Дедеићев позив

Даље, г. Стефан за „Побједу" признаје да је добио официјални позив од Мираша Дедеића да посети „Црногорску цркву", и додаје: „на некој од наредних седница светог архијерејског синода МПЦ, размотрићемо позив „Црногорске цркве". Свакако, МПЦ и Дедеић су на истом нивоу, те њихово је право да одлучују да ли ће се срести или не. Иронија се састоји у томе што МПЦ посвећује време разговoрима о Дедеићу, као да је све своје остале проблеме већ решила! Ипак, истовремено, и грађани Р. Македоније имају неоспорно право да развијају саборну, црквену свест, а не да несажвакано гутају расколничку свест г. Стефана. Ови редови иду у прилог првоме!

Извор: Охридска Архиепископија