Поклоничко путиовање богослова матураната
Сваки ученик, када први пут дође у своје училиште, када се упозна са животом и функционисањем те школе и када види најстарије ђаке, прво што пожели јесте да и он једног дана постане матурант. И често у мислима, из године у годину, док теку школски дани, он ствара слику себе као најстаријег ђака, са свим оним почастима и послушањима која су повезана са тим дугоочекиваним звањем. Оно што је пак неодвојиво од те завршне године школовања јесте свакако и матурска екскурзија.
Током целог свог школовања, а поготово када испраћају и дочекују генерације претходних матураната, сви ученици планирају како ће своју матурску екскурзију једнога дана што боље осмислити и реализовати. Међутим, колико год она била далека и колико год школски дани увек дуго трају, она увек дође у своје време.
Све горе речено нарочито важи за нас, које је Господ удостојио да будемо ученици богословија. Током пет година, колико траје наше образовање у овим установама, кроз изучавање богословских предмета, вршење својих послушања и свакодневно учешће у светим богослужењима, трудимо се да постанемо истински људи Цркве. На том петогодишњем путу посебно место има последње заједничко ходочашће са браћом из разреда, оно које ће заокружити наше битисање у богословији, али и које ће нам омогућити упознавање са животом неке од сестринских Цркава.
Наш разред је предходних година обилазио светиње Српске Cркве: манастире Свете Фрушке горе у првом разреду и Републике Српске у трећем разреду. У четвртом разреду ишли у посету сестринској Румунској цркви, пре свега да се поклонимо Мајци Параскеви у граду Јаши, где се наш разредни старешина школовао. Напослетку, жеља нам је била да своја заједничка ходочашће крунишемо посетом древном и мученичком Константинопољу. То смо уз помоћ светих обитељи, часних свештеника и људи широког срца и успели.
Наше ходочашће је почело у петак, 14. септембра, када смо нас дванаесторица ученика, на челу са својим разредним старешином протосинђелом др Клеопом (Стефановићем), примивши благослов од Епископа сремског g. Василија, кренули из нашег часног училишта на aеродром "Никола Тесла", одакле смо имали лет за Цариград. На своје одредиште смо стигли у касним вечерњим сатима, где нас је чекао наш водич и главни организатор путешествија г. Жељко Никола Срдић, одакле смо кренули у хотел да се сместимо.
Сутрадан смо обилазили знаменитости ове древне престонице, почевши од Цркве Премудрости Божије, Аја Софије, где смо имали прилику да се уверимо у надалеко познату велелепност те грађевине. Но, свима је у мислима било како је она изгледала у време док је ту био центар света, а она бастион Православља, како су у њој текла богослужења док је на свом месту стајао православни цар. Сви смо покушали да макар назремо њену лепоту сећајући се како су је руски посетиоци доживели и описали Светом Владимиру. Али, иако у музеју, сваком се на лицу очитовала молитва за православни свет. Након тога смо посетили друге монументе: Плаву џамију, Топкапи сарај, Хиподром, где смо се уверили у лепоте различитих култура које су се тамо сусретале. А у Топкапи палати смо могли да се поклонима руци Светог Јована, да видимо Мојсијев штап и мач цара Давида, који се тамо чувају. Сутрадан, у недељу, ишли смо на Свету Литургију у Васељенску патријаршију, на Фанар, где смо се сусрели са браћом богословцима из Београда, коју су такође ту били на екскурзији. Ту смо заједно могли да чујемо величанствено певање на јутрењу, а потом и на светој Литургији коју је служио митрополит Апостол, а саслуживало му је братство храма. Након учествовања на Литургији имали смо част да нас Митрополит поучи како да у истини служимо својој Цркви и да нам на успомену и благослов подари крстић са грбом Васељенске патријаршије и иконицу. Затим, поклонивши се Светим Трима Јерарсима и Светој Јефимији, чије се мошти тамо чувају, пошли смо у даљи обилазак града. План нас је даље водио да посетимо Долмабахче палату, предивну европејску палату на обали Мраморног мора. Оно што је неодвојиво од посете Истанбула јесте да се он доживи на Босфору, тј. да се пловидбом види град из друге перспективе, када смо посебно уживали. Тада смо могли видети Златни рог, Аја Софију, саму срж града. Следећег дана, након још једног обиласка улица и знаменитости Стамбола, у послеподневним сатима имали смо лет за Измир, некадашњу Смирну, древни град Светог Поликарпа, одакле смо отишли за Кушадаси, на Егејском мору. Ту смо провели остале дане своје екскурзије, уз обилажење околних древних градова. Први од њих био је Памукале, древни Хијераполис, где смо ишли на изворе термалне воде богате калцијумом и сумпором, а затим посетили један од највећих некропоља античког света и место мучења Светог апостола Филипа, које је откривено 2011. године, а потом смо посетили текстилне индустрије за израду памучне тканине, по којима су Памукале познате.
Такође, имали смо посебно задовољство да посетимо древни град Ефес, да видимо амфитеатар у којем је беседио Свети апостол Павле и где је избила побуна Димитрија златара, место одржавања Трећег васељенског сабора, чувену Целзусову библиотеку, а потом место на ком се налазило једно од Седам светских чуда: Артемидин храм. Одакле смо кренули у брда изнад Ефеса, да посетимо Богородичину кућу. Ту је једна мала римокатоличка црквица, окружена предивном шумом коју ходочасте и хришћани и муслимани. Ту смо уз дозволу отпевали ,,Богородице дјево" и заједно са осталим ходочасницима се молили Царици небеској. После тога смо се вратили у Кушадаси, где смо провели још дан, да бисмо се следећег спремали за пут у Измир, а одатле летели за Истанбул и из Истанбула за Београд. Истина, трудећи се да кроз прозорчић авиона видимо барем још једанпут центар града са хиподромом и величанстену куполу Аја Софије, дуго недостижни архитектонски подухват за касније градитеље.
