Поклоничко путовање православних вјерника из састава оружаних снага БиХ у Свету земљу

Боготражење је пут који води онога који тражи ка Ономе који је циљ тражења. Човјек може наћи Бога увијек и на свакоме мјесту, ако Га носи у срцу своме. Међутим, људска  чежња да окуси и дохвати све оно за чиме жуди  и са чиме жели да се сједини доводи нас у Свету земљу, историско мјесто дјеловања Господа нашега Исуса Христа.

Са циљем да се поклонимо  Гробу Господњем и мјестима на којима је стваран Нови Завјет (савез) Бога и човјека  кренула  је друга група православних вјерника који су запослени у оружаним снагама БиХ. У организацији поклоничке организације, при СПЦ,  Доброчинство којом богоугодно руководи господин Драган Вукић кренули смо са београдског аеродрома за Тел Авив.

Неописив је доживљај доћи на мјесто Христовог васкрсења, које непрестано свједочи да  смрт више не влада људима. Можемо набројати мјеста гдје смо били, али осјећања не можемо описати, најбоље би било рећи отиђите и видите. Обишли смо сва најбитнија мјеста новозавјетне историје: Мјесто Христовог рођења, Мјесто Вазнесења, Поље Пастира, Страдални пут Христов, Цркву Гроба Христовог у којој се налази и Црква часног Крста и плоча миропомазања (ту се налази и мјесто на коме је праотац Адам сахрањен и који је крштен крвљу Христовом која је капала са тијела Његовог). Били смо на гробу четверодневног Лазара и на Тавитином гробу коју је васкрсао апостол Петар, те на мјестима: Благовијести, мјесту сусрета Богородице и Јелисавете које је и родно мјесто Јована Крститеља (Ен Карем). Свако мјесто на коме смо били је цијела историја. Капернаум, родно мјесто апостола Петра и  Црква ( римокатуличка саграђена изнад куће апостола Петра) налазе се преко пута синагоге у којој су Христос и апостол Петар проповиједали. Возили смо се лађом Галилејским језером и јели рибу апостола Петра.  Вршили смо мало освећење воде и погрузили се у ријеку Јордан. Маслинска гора даје јасан поглед на Јерусалим, који се цијели уздиже ка небу, а на њој се налази руски манастир Вазнесења и Црква „Оче Наш“.

Велики утисак на нас су оставили манастири Светог Саве Освећеног и Светог Ђорђа Хозевита. Манастир светог Саве се налази у Јудејској пустињи, а испод њега протиче поток Кедрон. Мошти светог Саве Освећеног тјеше као најплоднија равница, а уједно и опомињу да је све око нас без Бога пустиња.

Сусрет са партијархом  јерусалимским Теофилом био је пун емоција и љубави. Човјек на чије свијеће на дан Васкрсења Хрисовог силази огањ са неба и пали их да би огањ Духа Светог вјечно обасјавао срца наша увијек је добар домаћин. Осјећали смо се „ Као дјеца која су дошла у далеку земљу и нашла свога Оца“, што смо рекли и патријарху. Радост је била неизмјерна!

Када смо се вратили из Свете земље и сабирали утиске један је преовладао - само још једном када би могли отићи да се поклонимо Гробу Господњем. Света земља је мјесто  које свијетли цијеломе свијету и обасјава срца наша да њима не би завладала тама.  Јерусалим, град свих људи и религија је био и остао мјесто у коме Бог позива свакога човјека и чије име значи мир, али мир који не можемо донијети свијету ако прво не нађемо мир у срцима нашим. То је сигурно најупечатљивије мјесто на земљи гдје су Бог и човјек дјелали заједно.

јереј Синиша Шаренац

Извор: Епархија захумско-херцеговачка