Поклоничко путовање у православну Аљаску

На поклоњење је водио Преосвећени Епископ западноамерички Максим

Острво Спрус је познато и као „Нови Валаам“  где је Св. Герман живео од 1808. до 1818. године у молитви и строгом подвижништву. Иако првобитна кућа у којој је он живео не постоји више, нова кућа и црква су саграђене на месту његовог упокојења. Чудотворни, исцељујући извор свеже воде налази се недалеко.

Острво је такође и дом монасима скита Св. Михаила, под јурисдикцијом Његовог Преосвештенства Епископа Максима. Три монаха тренутно живе у манастиру вршећи дневни богослужбени круг, обављајући пољопривредне радове и бавећи се рибарством ради издржавања. Грејање се добија ложењем дрвећа која сами секу и чувају у малој шупи за зиму. Треба нагласити да је тежак физички рад отежан и веома стрмим острвским тереном који је влажан и стеновит у топлој сезони, а прекривен дебелим снегом и клизавим ледом у хладној сезони.

Мушки поклоници преноћили су у скиту Св. Михаила, а жене су пребачене у скит Св. Нила (посвећен Св. Нилу Сорском), који се налази на малом острву око десет минута удаљеном бродом. Дом великом броју птица, како је познато острво Св. Нила, такође је дом за четири монахиње и игуманију, мајку Нину, које такође припадају Западноамеричкој епархији Српске Православне Цркве. Монахиње праве и продају бројанице да би се издржавале.  Оне тренутно граде нову зимску кућу и обнављају своја келијна послаушања да би могле боље да издрже јаке зиме и угостиле будуће поклонике.

Поклоници су присуствовали службама и пецали сваког дана са монасима, где су упецали великог бранцина, бакалар и чак малу ајкулу! Дружење се настављало после обеда, и група је учествовала у певању традиционалних народних песама на српском, грчком, енглеском и италијанском.

Као знак захвалности за гостопримство, Епископ Максим је даривао део моштију Св. Севастијана Санфранциског и Џексонског, заједно са матираним иконама Христа и Св. Севастијана (дела о. Стаматиса Склириса), као и икону Пресвете „Богородице од Лос Анђелеса“, свакој цркви коју је група посетила.

На повратку у Кодијак у среду ујутро, поклоници су били на крстарењу по околини где су видели китове.

У четвртак су отпутовали у Енкориџ, и њих су угостиле српске породице. Овде су посетиле познато скијалиште Аљешка, где су се пели на врх планине Аљаска (3.300м).

У петак, на Преображење, 19. августа Епископ Давид и Епископ Максим служили су Божанску Литургију у саборној цркви Св. Инокентија.

Епископ Максим је такође подарио примерке горепоменутих икона Аљаској епархији Православне Цркве у Америци, а заузврат добио је примерак чудотворне иконе „Ситкске Богородице“ од Епископа Давида. После Литургије група је отишла у предивно крстарење око Портиџ глечера.

У суботу, 20. августа, Његово Преосвештенство је служио Божанску Литургију у грчкој православној цркви Преображења Господњег у присуству верних Преп. Петра Коришког Српске мисионарске парохије у Енкориџу. Ова мисија обухвата око 40 Срба који живе у овој области и немају своју цркву.

Извор: Епархија западноамеричка (превод Информативне службе СПЦ)