Поклоничко путовање у Свету земљу

Света земља – земља рођења Христа Спаситеља, Земља Благовjештења Пресвете Богородице, Сретења и Крштења Христовог, земља гдје је Исус Христос живио, учио, чинио чудеса, земља Тајне вечере на којој је установио Свету тајну Свете Евхаристије, али и мjесто где је била издаја Јудина, гдје се десило Христово страдање, распеће, „смрт“ на крсту. Земља гдје се десило Његово Славно Васкрсење, Вазнесење на небеса и силазак Светог Духа на Апостоле: све је ово Света земља, њена прошлост, садашњост и будућност.

Са циљем да се поклони светим мјестима на којима је Небо дотакло земљу, мјестима кроз која Бог једном за свагда улази у историју узводећи човјека и свеколику творевину у вјечност, кренула је 22. фебруара тридесетроосмочлана група православних вјерника из Филинген-Швенингена, Фридрихсхафена, Франкфурта, Карлсруеа и Улма, предвођени Епископом франкфуртским и све Немачке г. Сергијeм и протопрезвитерима Симоном Туркићем, Миленком Марковићем и Слободаном Тијанићем. Група је на поклоничком путовању у Светој Земљи боравила од 22. до 29. фебруара  2016. године.

По слијетању на аеродром Бен Гурион у Тел Авиву у понедељак, 22. фебруара у послијеподневним часовима, поклоници су се упутили ка Галилеји гдје су  били смјештени у Tиберији и већ сутрадан рано посjетили су Гору Преображења – гору Тавор и манастир Светог Илије. Поклоници су посjетили и мјесто гдје се Господ преобразио пред својим ученицима: Петром, Јаковом и Јованом, а гдје се данас налази католички храм. Предиван, неописив, нестваран поглед са Тавора, и усрдна, жива молитва Господу за преображење душе, за очишћење душе покајањем, оставили су велики утисак на све поклонике. А након Тавора – Назарет, црква са извором Пресвете Богородице, мјестом гдје је Свети срхангел Гаврило рекао Пресветој Дјеви Марији да ће зачети и родити сина Емануила. Ту се налази и мјесто гдје је била кућа Јоакима и Ане, а поред извора је нестварно лијепа икона Пресвете Богородице са Богомладенцем Христом који пребива у Њеној утроби. У Назарету је Епископа и поклонике примио Митрополит назаретски г. Киријак који је приликом пријема изразио добродошлицу поклоницима и у разговору са истима евоцирао успомене на посjету српских патријараха Германа и Павла. Група је истог дана обишла и Кану Галилејску, мјесто гдје је Господ на свадби на коју су били позвани и Он и ученици Његови, на молбу Мајке Своје, претворио воду у вино и тако учинио прво чудо.

Трећег дана поклоници су се упутили у Капернаум и посјетили цркву Дванаест апостола, мјесто гдје је Господ изабрао 12 ученика, и ту су присуствовали светој архијерејској Литургији коју је служио владика Сергије са свештеницима. Вјерници су се причестили у овој светињи Тијелом и Крвљу Господњом и провели пријатне тренутке на обали Галилејског мора. У Капернауму је Исус чинио многа чудеса која се описују у Јеванђељу. На Галилејском језеру је Исус Христос ходао по води, позвао прве апостоле: Андреја, Петра, Јакова и Јована, нахранио пет хиљада људи, а на брду изнад њега је одржао бесједу на гори... Прије одласка у Самарију, поклоници су обишли и Гору Блаженства гдје се данас налази католичка црква, а гдје је Христос у својој бесједи на Гори изрекао девет блаженстава која представљају љествицу којом се човјек још у овоземаљском животу уздиже до небеса, и постаје земаљски анђео и небески човек. Пред крај дана група је путовање наставила јорданском долином ка Самарији у град Наблус/Сихем гдје су посјетили цркву Јаковљевог извора старог преко четири хиљаде година и пили воду из њега. Јаковљев кладенац је мјесто на којем је Господ Исус Христос разговарао са Самарјанком и открио себе као Месију, извевши је из дубина незнања и гријеха на стазу познања и светости. Овдје је данашњи игуман, архимандрит Јустин, подигао величанствену цркву Свете Фотине Самарјанке, као и капелу посвећену Светом Филумену и Светом мученику Јустину Философу, који потиче из Наблуса. На све присутне поклонике оставио је дубок утисак сам живот манастира и његових становника, који као рај обитава у окружењу које више сличи некој модерној представи пакла и неодољиво подсећа на окружење већине наших светиња на Косову и Метохији. Приликом поклоњења вјерни народ цјеливао је мошти и посуду са крвљу новопросијавшег мученика за вјеру Светог Филумена који је подигао манастир и који је ту мучки убијен 1979. године.

Четвртог дана путовања (четвртак) група је свој дан почела у старозавјетном граду Јерихону гдје су поклоници обишли цркву Светог пророка Јелисеја и Закхејев дуд - дивљу смокву на коју се, како стоји у Јеванђељу по Луки, Закеј, старјешина цариника, будући низак растом, попео како би видио Исуса који је ушао у Јерихон и пролазио кроз њега. Видјевши га тада, Исус му рече да сиђе брзо јер му ваља бити у дому његовом, а Закејево покајање награди ријечима: „Данас дође спасење дому овоме; јер и ово је син Авраамов.“

Затим је Владика посетио грчки манастир Светог Георгија Хозевита, гдје се налазе и мошти Светог Јована Румуна. Изнад манастира је пећина Светог пророка Илије, а около манастира су многобројне испоснице. Свети Јован Крститељ је ту проповједао и крштавао водом, а Праведни Јоаким и Ана измолили од Бога Пресвету Богородицу. Ријека Јордан је мјесто гдје је Свети Јован Крститељ проповједао и крстио људе, мјесто гдје је и Исус Христос, навршивши тридесет година дошао из Назарета да прими крштење. Поклоници су имали прилику да се погрузе у ријеци Јордан, молећи Господа да ова света вода спере све оно што је нечисто у њима, сваки гријех душе и тијела. На овом мјесту је прочитано и Јеванђеље о крштењу Господа нашег Исуса Христа, а погружавање су пратили и звуци тропара Богојављења. Поклоници су се затим упутили ка манастир светог Герасима Јорданског, који се налази у јорданској пустињи, на неколико километара од Мртвог мора, недалеко од Јерихона. Ту се налази мјесто гдје се Пресвета Богородица са Младенцом Христом и праведним Јосифом сакрила приликом бјекства у Египат, и гдје је Пресвета Дјева први пут подојила Спаситеља нашег. У манастиру се налази и икона Пресвете Богородице – Млекопитатељница.

Слиједећа дестинација поклоника је била Гора кушања, мјесто гдје је Господ након што је крштен, и након четрдесетодневног поста искушаван од стране ђавола, и мјесто гдје је Господ побједио три искушења: стомакоугађање, славољубље и среброљубље. Ту се налази манастир Четрдесетнице, пећина у којој је Господ постио 40 дана, као и мјесто посвећено побједи над трећим кушањем када је ђаво од Исуса тражио да му се поклони, нудећи му сва царства овога свијета, а Господ му је одговорио: „Иди од мене, Сатано, јер је написано: Господу Богу своме клањај се и њему јединоме служи!“ У манастиру се налази копија чувене иконе Богородице „Достојно јест“ која је и заштитница овог светог мјеста. У сумрак дана а пред долазак у славни град Витлејем поклоници су се поклонили гробу праведног Лазара у Витанији из којег га је Господ Исус Христос васкрсао.

У петак рано ујутру поклоници су присуствовали светој Литургији у храму Рођења Христовог у Витлејему где су поново причестили. Чланови групе су имали прилику да се поклоне звијезди и јаслама у којима је лежао Богомладенац, да се поклоне икони Пресвете Богородице Витлејемске која је једина икона на којој се Пресвета Дијева Марија смије, радосна јер је родила Сина, затим пећини у којој је Пресвета Богородица подојила Господа Исуса Христа, а која се налази у склопу католичке цркве. Поклоници су посјетили и пећину у којој се налазе кости четрнаест хиљада витлејемских младенаца које је Ирод побио. Мозаик и зидови у цркви Рођења Христовог су оригинални и потичу из четвртог вијека када је цркву подигла Света царица Јелена, мајка цара Константина. Црква никада није рушена, као разлог томе наводи се да су је персијанци поштедили јер су на улазу били насликани ликови три мудраца у персијској ношњи, а предање каже да су једном приликом, немајући ко да брани Цркву од војника, њу сачували скакавци који су изашли из пет рупа које се налазе на једном од стубова. Такође, у цркви се налази и гроб Блаженог Јеронима.

Након обиласка витлејемског храма и пећине, у којој се родио Господ Исус Христос, поклоници су се упутили ка Јерусалиму, граду који представља “сан“ сваког вјерника, како сматра један од учесника овог пута. Одмах по доласку у Свети град поклонили смо се гробу Господњем, посјетили Голготу и храм Васкрсења. Истог дана, у подневним сатима, Епископа г. Сергија са поклоницима примио је Његова Светост Патријарх јерусалимски и све Палестине г. Теофил. Патријарх је свима пожелио срдачну добродошлицу, а током топлог и искреног разговора са владиком Сергијем говорио је о значају Свете земље, о јерусалимској Патријаршији и, уопште, о животу Цркве на овим просторима. У обраћању Његовој Светости Патријарху г. Теофилу епископ Сергије је захвалио за гостопримство и за благослов да боравимо и служимо на свим светим мјестима јерусалимске Патријаршије уручивши том приликом пригодан поклон Патријрху. Након једносатног пријема, Његова Светост је благословио поклонике и на растанку их даривао пригодним поклонима.

Послије ове посјете вјерници су посјетили Сион-Горњицу, мјесто тајне вечере гдје је Господ установио Свету тајну причешћа и мјесто гдје се одиграо догађај силаска Светог Духа на Апостоле. Препуни утисака поклоници су се упутили према Маслинској Гори. Група је затим посјетила и грчки манастир Вазнесења Христовог у којем се налази икона Господа Пандократора која је спасила манастир, о чему је поклоницима причала монахиња Ана, поријеклом Српкиња, која је на чудесан начин, само Господу знаним путевима, дошла у овај манастир. Преко пута овог манастира налази се тачно мјесто Вазнесења Господњег на чијем се мјесту налази џамија а гдје су се поклоници поклонили и цјеливали камен са којег се вазнио Господ. На Маслинској Гори је и католичка црква, гдје је Господ научио своје ученике како да се моле, изговоривши по први пут молитву Господњу. На зидовима у оквиру црквеног комплекса исписана је молитва Оче наш на више од шездесет језика, између осталог и на српском. Поклоници су на свом путу према Маслинској Гори прошли и поред мјеста гдје је Јуда издао Господа нашег Исуса Христа, као и поред мјеста гдје се Петар одрекао нашег Спаситеља.

Субота је почела посјетом Гестиманском врту, мјесту молитве Господње прије хапшења. Слиједећи на путу је био руски манастир Свете Марије Магдалине. У њему се налазе мошти Свете Јелисавете и инокиње Варваре, које су милошћу Божјом, из Русије пренесене у Јерусалим. А Света Јелисавета која је приликом доласка у Свету земљу пожељела да баш ту буде сахрањена. По изласку из овог манастира поклоници су се упутили ка гробу Пресвете Богородице и цркви посвећеној Успењу Пресвете Богородице. Црква се налази поред Кедронског потока, а преко пута Гетсимантског врта која је подигнута изнад гроба, у који су апостоли положили тијело Пресвете Богородице, а одакле је она вазнесена на небо. Ту се налази и нестварно лијепа, тако умилна икона Богомајке, Пресвета Богородица Јерусалимска. Силазећи степеницама у Храм, човјека обузима осјећај кога вјероватно нигдје на свијету нема, осим код наше Мајке, Пресвете Богородице – радост, мир, спокој, молитвена тишина, утјеха... Негдје на средини степеница, са десне стране, налазе се кивоти са моштима Светих Јоакима и Ане, родитеља Пресвете Богородице, и кивот са моштима Праведног Јосифа. По повратку у стари град одмах иза Стефанових врата вјерници су се упутили у кућу Јоакима и Ане и мјесто рођења Пресвете Богородице и бању Витезду гдје је Гoспод излијечио узетог - парализованог човјека који немаше човјека-ближњег да га спусти у воду коју једном годишње замућиваше анђео Господњи да би се том приликом лијечили људи. У наставку пута поклоници су обишли мјеста која су везана за последње тренутке овоземаљског живота Исуса Христа, мјесто Гавата, Преторију - тамницу у којој је био заточен Исус, мјеста којим је Господ пролазио носећи Часни крст - пут Страдања све до храма Васкрсења Господњег и Голготе на коме се група поклонила.

У помоћ, 27. фебруара, поклоници су учествовали на свеноћном бденију које је служено у храму Васкрсења Господњег у Јерусалиму. Ова света служба за све поклонике представља централни догађај путовања. Богослужење је почело око 11 часова увече, а завршило се у 3,30 часова послије поноћи. Литургијом је началствовао архиепископ г. Исидор из Јерусалимске Патријаршије, а саслуживали су Митрополит веријски г. Пантелејмон, архијереји из Руске Православне Цркве, Епископ франкфуртски и све Немачке г. Сергије, са десетинама свештенослужитеља, док је храм Васкрсења Господњег био препун вјерног народа из разних крајева свијета. А нешто заиста посебно, величанствено, неописиво радосно, било је поклонити се Гробу Господњем у недјељу ујутру, када је срце са неизмјерном радошћу узвикивало ријечи „Христос Васкрсе!“ Толико пута прочитано Јеванђеље сада је посвједочено, проживљено. И, ваистину, васкрсао је Христос Моћни, разорио ад поноћни.

Након кратког одмора у недељу пријеподне поклоници су са својим епископом кренули пут Јудејске пустиње и манастира Светог Саве Освећеног, мјесто гдје се у неописивом миру и спокоју, усрдна молитва просто излива из срца. А како и не би на овако светом мјесту, мјесту гдје је долазио и наш Свети Сава, када је добио жезал, икону Пресвете Богородице Млекопитатељнице и Икону Пресвете Богородице Тројеручице, мјесту које носи печат светитеља који га је основао и чије име носи. Његове мошти почивају у манастиру и Свети Сава Освећени благосиља свакога ко ту долази, манастиру који је чувар православља и здравог монаштва са строгим правилима живота и са типиком који је Свети Сава установио и оставио. Због тога се многобројна чуда тамо непрестано дешавају. Мушкарци који долазе на поклоњење улазе у манастир и одлазе у обилазак, док је женама улазак у манастир није дозвољен. У пећинама над којима је подигнута Лавра, непрестано тече света вода. Ову воду је сам Христос даровао на чудесан начин, пошто се Свети Сава молио да монаси из Лавре не морају ићи неколико километара сјеверно како би захватили воду. Једино у Лаври постоје извори воде, док је читава околина манастира безводна и ову воду користе како монаси Саваити, тако и поклоници. Сусрет са светом мистиком и манастиром Светог Саве Освећеног, одакле потиче по типику уређење монашког живота, с манастиром Светог Георгија Хозевита, изнад кога се налази пећина у којој је живио Свети пророк Илија, с манастиром Светог Герасима, као и сусрет са свим светињама у Светој Земљи плијени својом једноставношћу и скромношћу. Без обзира на велелепност многих цркава на овим светим мјестима сачувана је та првобитна скромност и једноставност да би и све нас који долазимо да се поклонимо светињама подсијетила на то да прилазимо са смирењем. Светиње Свете Земље вас просто позивају Христовим позивом у јеванђелском Духу да сви који су уморни и обремењени приђу Њему, који једини може дати одмора и покоја души. Из Јудејске пустиње група се упутила ка Лиди палестинској и Гробу Светог Великомученика Георгија а путем ка том мјесту група је прошла поред Емауса, мјеста гдје се Исус Христос након васкрсења јавио двојици ученика својих, Клеопи и Луки. По повратку из Лиде група поклоника се упутила у Ен Карем гдје су се поклонили мјесту рођења Светог Јована Крститеља и тим поклоњењем завршили своје седмодневно поклоничко путовање светињама Свете земље.

О колико ли се наших стопа поклопило са стопама Христовим корачајући Светом Земљом!? О колико ли је само усрдних молитава услишено!? Свако од поклоника на овом путовању ваистину је добио оно што је тражио од Господа. У човјека као да је усађено ново срце, а душа окупана сузама покајања и милошћу Божјом. Ум, срце и воља су у савршеном јединству и само у Господа гледају. Свако од поклоника из Јерусалима у себи носи Јерусалим, и, уз помоћ Божју, треба да настави да живи Јерусалимом и да живjећи њим, испуњавајући јеванђељске заповјести доживи да на дан Страшног суда када буде свеопште Васкрсење буде са десне стране Господа.

"Нико у овоме свету није срећан до онога ко је отворио широм капије свог духовног Јерусалима, своје душе, и примио Бога у себе" - Свети Николај Жички и Охридски.

протопрезвитер Слободан Тијанић

Извор: Епархија франкфуртска и све Немачке