Поклоничко путовање ВДС-а у манастир светог Прохора Пчињског

Поклоничко путовање ВДС-а у манастир светог Прохора Пчињског
Поклоничко путовање ВДС-а у манастир светог Прохора Пчињског
Поклоничко путовање ВДС-а у манастир светог Прохора Пчињског
Поклоничко путовање ВДС-а у манастир светог Прохора Пчињског

Поред жеље за духовним окрепљењем, жеља за дружењем и зближавањем покренула нас је да  благославом Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја, а на иницијативу оца Владимира Марковића, секретара ВДС-а, годину напорног рада заокружимо поклоничким путовањем.

Тако су сви они који су учествовали  у остваривању мисије  ВДС-а  у протекле две године кренули ка великој светињи на југу Србије, манастиру светог Прохора Пчињског. Као што је касније отац Владимир приметио, не случајно, баш на празник Покрова Пресвете Богородице окупили смо се сви у овој светињи. За велики број нових сарадника било је ово прво путовање са ВДС-ом. Одлична прилика да се упознају људи из више ресора, активних у ВДС-у већ деценијама, као и оних који су се однедавно придружили неком од ресора: доктори, професори језика, адвокати, као и људи других професија који су одлучили да волонтирају у црквеној кухињи, архитекте које су пројектовале кухињу... Иако различитих позива, бављење милосрдним радом је нешто заједничко за све њих.

У вечерњим часовима стижемо на бденије. Целивамо мошти св. Прохора Пчињског. Навечерје је празника Покрова Пресвете Богородице. Упућујемо молитве Богородици да под њеним сталним покровитељством истрајемо у ономе што је започето. Управо са циљевима за наредни период упознао нас је после бденија јереј Владимир у манастирској сали за презентације. Са обзиром на то да ко не напредује сваког дана, заправо назадује сваког дана, ВДС се труди да стално иде напред. Један од већих најављених пројеката представља налажење посла  људима који су корисници црквене кухиње. Милосрђе, које представља срж рада ВДС-а, тражи од човека свест о приоритетима, сталну будност и преданост. У складу са тим је отац Владимир напоменуо да осећа ВДС као своју породицу. Како је човек биће које ради, али и празнује, најављена су још чешћа окупљања на велике празнике у циљу јачања  заједништва ВДС-а.

У манастиру се затекло и неколико поклоника који су се придружили презентацији како би се упознали са нашим радом. Као одличан пример тога каква треба да буде улога Цркве данас, пратили смо пројекцију филма "Тврђава". Управо у том филму осликана је савршена хришћанска љубав о којој је говорило сутрашње Јеванђеље на празник Покрова Пресвете Богородице. Љубав којом се несебично даје, униформа у коју је обучен хришћанин и по којој га други препознају. Љубав која не тражи ни похвале ни награду.

Не смемо заборавити топлу добродошлицу братства манастира Светог Прохора Пчињског са настојатељем, јеромонахом Николајем на челу.

Чувши за наш боравак у манастиру, Његово Преосвештенство Епископ врањски  Пахомије, који је недавно посетио кухињу ВДС-а, позвао нас је у Владичански двор у Врању. Ту нас је дочекао и пожелео ВДС-у да се умножи и да пружи подршку пројектима везаним за милосрђе у Врањској епархији.

У Врању смо имали прилику да посетимо родну кућу св. Аве Јустина Поповића и неколико цркава. Са благословом светог Прохора Пчињског, чланови ВДС-а вратили су се у престоницу и духовно окрепљени настављају са својим активностима.

                                                                 Јована Пушоња, Милосрдна секција ВДС-а