Пола века Петропавловског храма у Судбурију

Петровдански викенд 2014. године ће се памтити у Петропавловској парохији града Судбурија као величанствен догађај како за православне Србе тако и за све становнике Сјеверног Онтарија.

Скромна бројем, али јака душом, Црквена школска општина Светих Петра и Павла у Судбурију свечано је прославила своју небеске покровитеље. Овогодишња крсна слава била је још значајнија тиме што се обиљежавало тачно 50 година освећења овог прелијепог храм.

Славље је започело у петак, 11 јула, у градској скупштини гдје је градоначелница гђа Мариан Матичук, у присуству свих чланова градске супштине прочитала повељу признања, нагласивши улогу Српске Православне Цркве у граду Судбурија у протеклих 50 година. У дирљивом говору, пред многобројним представницима  локалних медија, свештеник Јован Марјанац испред парохије захвалио је градским властима на тако великом признању. Након официјалне церемоније, подизајући заставу Србије на главном тргу испред градске скупштине, овај викенд је свечаном декларацијом проглашен као "Викенд захвалности Српској православној парохији Града Судбурија". Српска тробојка се виорила изнад нашега града четири дана истичући нашу заједницу као примјерну и достојну сваке похвале.

Сутрадан, на Петровдан, свету Литургију је служио мјесни парох, отац Јован, уз појање вјерника под вођством проте Михајла Додера из Мисисаге. Отац Михајло је дуги низ година опслуживао дио судбуријске заједнице у току несрећне по све Србе подјеле цркве у дијаспори. Истога дана у порти нашега храма уз српску музику и народна јела преко 400 вјерника наше парохије и гостију су ревновали српске народне обичаје и културу.

У недељу, 13. јула, централни дио прославе почео је са светом архијерејском Литургијом коју је предводио Владика канадски г. Георгије, уз саслужење протојереја-ставрофора Михајла Додера, јереја Јована Марјанца и протођакона Стефана Икономовског.

Парохије Светог Николаја под јурисдикцијом Цариградске Патријаршије и Светог Владимира под јурисдикцијом Украјинске Православне Цркве у Канади су затворили своје храмове овога дана и њихови вјерници су молили се у нашем храму. Литургија је служена на српском, црквено-словенском, украјинском, грчком, и енглеском језику. Хор Стеван Мокрањац из Николајевске цркве са Бартона у Хамилтону својим појањем је уљепшао молитву тако да су странци, али и ми православни Срби, били одушевљени.

После Литургије отац Јован је за ревност према Цркви и Српству подјелио грамате заслужним парохијанима Милијани Бешевић, Добривоју Јанићијевићу и Јовану Вакаресков. Његово Преосвештенство је архијерејским граматама наградио четири оснивача ове парохије: Петра Шеховца, Душана Шаковића, Јована Зиројевића, и најмлађег међу њима деведесетогодишњег Милана Вујовића. За своју пожртвованост и оданост Српској Православној Цркви деведесетчетверогодишњни Милан Билбија награђен је са Стегом Српске Православне Цркве.

Након Литургије, по први пут у Судбурију услиједила је славска Литија улицама града. Часни крст је предводио низ црквених и националних барјака, а светим Јеванђељем и кропљењем светом водом благосиљан је наш комшилук. Његово Преосвештенство г. Георгије је благосиљао све оне који су учествовали у литији, али исто тако оне који су изашли на своје веранде да нас поздраве. Крсном ходу су се придружили римокатолички бискуп Жан-Луи Плуф, дугогодишњни учесник у дијалогу са Православним Црквама у Канади, као и мноштво клирика других хришћанских заједница из Судбурија.

Прослава педесетогодишњице и крсне славе је окончана свечаним ручком гдје преко 300 душа је уживало у кулинарским специјатетима наших вриједних сестара, музиком оркестра Пријатељи, и пријатним дружењем. Кумови овогодишње славе су били Мирољуб Петровић и Жарко Шаковић, са породицама. За част кумства слиједеће године јавио се Добривоје Јанићијевић.

Свештеник Јован Б. Марјанац