Пољопривредна школа са домом ученика - Ваљево

Поводом великог јубилеја Пољопривредне школе у Ваљеву, девет деценија од оснивања, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин, присуствовао је, у понедељак 24. септембра, свечаној промоцији монографије Пољопривредна школа са домом ученика Ваљево. Промоција је одржана у свечаној сали Пољопривредне школе којој су, поред Његовог преосвештенства, присуствовали и представници министарства Просвете, науке и технолошког развоја, као и многи други угледни грађани из јавног и културног живота нашег града. Монографија представља сведочанство о вишедеценијском животу школе, а посебно место и значај за ову књигу представља предговор, који је написао Епископ Милутин. На промоцији је истакнуто да речи Епископа представљају најлепше и најдирљивије речи икада изречене о овој школи, па их стога преносимо у целости:

Предговор

„Све је створено по мери,
свему је одређен поредак,
свему је назначен пут“
Еп. Николај

Кажу Свети Оци да ће овај свет, о оном есхатолошком Дану, у своме преображају, задобити људско лице.

Посматрајући саздани свет Божији, па између осталог и вајарско деловање човека у овоме свету, стварајући помоћу Божијег већ сазданог и даног, ова светоотачка визија се већ сада дâ окушати.

Када дођете у Ваљево, и ако пролазите поред Пољопривредне школе, видећете нешто сасвим другачије од ове наше свакодневице.

Хармонија, налазећи свој изражај у општем спољашњем уређењу ове школе, ствара код посматрача неутоливу жеђ, која магнетски привлачи и задржава њен поглед.

Посматрајући тај спољашњи изглед, очи љубитеља лепог, окупају се у овој лепоти и некако засијају.

Ова установа је само једна сићушна тачка лепоте и поретка према хучној васиони око нас, у којој влада васионски – логосни поредак свих твари и бића.

Човек је као цар творевине, позван од Творца да чува, одржава и украшава творевину. Својим немаром и небригом човек уводи беспоредак у њу и то се свети савременом човеку.

Када прођете поред ове наше школе, или уђете у њено двориште, видећете како је споља умивено и окићено цвећем, травњацима, воћкама и много чиме корисним.

Ја бих све ово назвао оделом ове школе. Прекрасно је ово одело, али без тела ово одело је безвредно. Но тело је, она поносна, што памти деценије и прославља 90. рођендан.

И душа ове школе огрнута је овим телом, јер да није тако, и ово тело не би имало никакав смисао.

Али и чему душа, ако нема огња у њој који је оживљава.

Треба ући дубоко у срце и душу ове школе и видети ко то у њој обитава и какав је то огањ што је оживљава.

Први пламен огња у овој школи јесте васпитање и образовање, које има за циљ да новим поколењима отвара ум и душу за време и вечност, за овострану и онострану стварност.

Други пламен јесте младост ове школе која се поји овом науком и стиче научна сазнања и практична умећа.

Трећи пламен који осветљава ову школу јесте мудрост. То су добри професори, који су ту да као упаљене свећице одгоне ноћ незнања.

Али пре свега и после свега, ту је прави српски мудри и вредни домаћин, директор ове школе, њена покретачка снага. Човек вредан поштовања и дивљења као и сви његови професори и ученици.

Црква је ову школу одликовала Орденом Св. Саве, а држава доделила Светосавску награду. Дух оца наше просвете, Светога Саве, јесте тај огањ што оживљава, надахњује и просвећује.

Зато, када си у Ваљеву, не обиђи, но сврати, дођи и види.

+ МИЛУТИН
Епископ Ваљевски

Извор: Епархија ваљевска