Митрополит Порфирије: Молимо се светим мученицима да нам помогну да будемо људи и да кренемо једни ка другима

Митрополит Порфирије: Молимо се светим мученицима да нам помогну да будемо људи и да кренемо једни ка другима
Митрополит Порфирије: Молимо се светим мученицима да нам помогну да будемо људи и да кренемо једни ка другима
Митрополит Порфирије: Молимо се светим мученицима да нам помогну да будемо људи и да кренемо једни ка другима
Митрополит Порфирије: Молимо се светим мученицима да нам помогну да будемо људи и да кренемо једни ка другима

На 75. годишњицу  усташких злочина који су почињени у цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини обављен је парастос као и комеморативни скуп. Парастос су служили Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим.

Српско народно вијеће и Антифашистичка лига Републике Хрватске одали су такође пошту Србима из Глине и села  котара Вргинмост. Парастос и Комеморативни скуп одржан је на мјесту некадашње православне цркве у којој су усташе од 24. јула до 8. августа 1941. убиле око хиљаду мушкараца из тога краја.

У својој беседи мтрополит Порфирије поред осталог је рекао: „Овде смо се данас сабрали, не због тога што хоћемо да заступамо некакву идеологију, не због тога што представљамо извесне политичке ставове, овде смо се сабрали не због тога да бисмо пркосили и изазивали, него смо се сабрали да се помолимо Богу за покој њихових душа. Као што с пијететом поштујемо оне који су невино пострадали у страшном злочину почињеном на овом месту, исто тако смо дужни да поштујемо и све друге жртве, без обзира ком народу припадају. Поштујемо и молимо се за жртве српског народа, али са истом скрушеношћу једнако поштујемо и сваку жртву која је невино пострадала било да је из хрватског, муслиманског, ромског или јеврејског народа. Све те жртве јесу светитељи Божији и жртве свих нас. Није тешко сећати се својих жртава, али велика је ствар сећати се туђих. Није тешко видети слабост или грех код другог човека, али није лако видети то исто у себи. Зато на оваква места долазимо да бисмо завирили у своје срце и из њега истргнули сваки корен нетрпељивости, мржње, искључивости и било какав траг и помисао на освету, јер све су то особине које не припадају ономе што се назива иконом Божјом и ономе који претендује да носи достојанство човека. На ово и сва слична места треба да одлазимо, да се молимо Богу и да нам осим помена то буде и опомена да се никада не понови нешто слично. Сваки од нас најпре треба да се покаје за све оно лоше што је учинио према другом и за све оно добро што није учинио у односу на ближњег. Молимо се светим мученицима да помогну нама, који смо још увијек на разне начине заробљени у оном што је прошло и не гледамо на прави начин у небо и у будућност. Молимо им се да нам помогну да будемо људи и да кренемо једни ка другима.“

Окупљенима се обратио и Милорад Пуповац, предсједник СНВ-а: „Прошло је сто година од момента када је у Глини подигнута црква Рођења Пресвете Богородице. Прошло је непуних сто година од када је Јосиф Руњанин у овом мјесту са својим пријатељима у вјери у заједничку слободу компонирао данас државну химну Лијепу нашу на текст књижевника Михановића. Само је сто метара у простору и сто година у времену од куће трговца Пелеша на западу од овога мјеста. Нити је сто година превише, нити је сто метара премало за тако страшан злочин који се догодио 1941. године. Страшан како због жртава и начина на који су уморене, али и према ономе што су Хрвати и Срби из овога мјеста, али и цијеле Хрватске чинили једни с другима у раздобљу од 1848. па до 1941. У тих сто година пјевали су исту пјесму слободе и зато је било могуће да Србин склада хрватску химну на текст Хрвата. Зато је било могуће да из Првог свјетског рата изађу као слободни народи и стварају заједничку политичку будућност док се ствар није створила пред европским и свјетским злом, нацизмом и фашизмом те њиховим локалним иначицама. Од тада су наши односи оптерећени страхотом искуством Другог свјетског рата – казао је Пуповац и додао да су "ту страхоту обновила и догађања од 1991. до 1995. године."

Као и ранијих година, скуп је покушало омести десетак појединаца који су се окупили насупрот мјеста на којем је одржана комеморација. Запљескали су након што је са скупа упозорено да је Спомен дому 1995. промијењено име.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска