Помен славној поетеси

Десанка је празник српског народа

Поводом годишњице упокојења наше велике поетесе Десанке Максимовић, на дан Преноса моштију Светог Игњатија Богоносца, 11. фебруара ове године одслужен је парастос у Бранковини. Парастос су служили Њихова Преосвештенства Епископи шабачки г. Лаврентије и ваљевски г. Милутин, уз саслуживање свештенства обе епархије. Парастосу су присуствовали представници Десанкине задужбине, градске библиотеке, родбина и многи други поштоваоци песникиње и њеног дела. После молитве, деца су поред гроба песникиње рецитовала њене стихове. Потом су Епископи са свештенством одржали помен почившем проти бранковачком Владану Ковачевићу, угледном духовнику, у народу омиљеном и ван оквира села у ком су рођени славни Ненадовићи и одрастала Десанка Максимовић. Затим се прешло у просторије библиотеке где је уследило послужење. У срдачном и топлом разговору двојице Епископа са свим присутнима дискутовало се о побољшању издавачке делатности, односно масовнијој продукцији књига Десанке Максимовић. Закључено је да у што скоријем року дела велике поетесе морају бити доступна што већем броју читалаца, нарочито најмлађих.

Била је најлепше перо српске и једно од засигурно најлепших пера светске лирике. Полиглота, свестрани литерарни зналац и стваралац. За живота ловорикама овенчана, у круговима интелектуалних елита радо виђена и уважавана. А опет, „малом“ човеку блиска. Кудељници, себру, војнику, сужњу, калуђеру... Тиха, целим бићем насмејана, целомудрена и смерна, са занесењачком љубављу философа, који штедро најбоље од себе дарује за бар једну коцкицу у мозаику врлинског света.

Двадесет прва је година откако се Десанка Максимовић у вечност преселила. То време само је тренутак јер они који са Богом у вечности пребивају не мере време годинама, беседио је на помену знаменитој песникињи Епископ ваљевски г. Милутин.

- Проћи капију вечности је нешто најлепше и то је циљ нашег живота на земљи - да се обожимо, да бисмо вечно живели са Господом Христом и светима. Дужност нам је да се, као данас, окупљамо крај гробова оних који су отишли пре нас, прозборимо понеку реч и евоцирамо најлепша сећања. Помен је директно обраћање Господу, молитва за душе наших драгих. Десанка Максимовић велика је личност наше културе и историје. Много ми је драго што је Владика Лаврентије данас дошао, да се заједно помолимо за покој душе њене - речи су Владике Милутина на годишњем помену Десанки Максимовић. Десанкин лик и дело благо су српског народа. Провести неколико минута у разговору са њом чинило је велику радост, празник... сећања су Епикопа шабачког г. Лаврентија.

- Обележила је читаву епоху у нашој култури. Треба да смо срећни и поносни што смо је имали и да се угледамо на њу, да следујемо њеној учености, родољубљу, мудости и свему што је потребно једном народу на путу ка добру - поручио је Владика Лаврентије.

Десанка Максимовић за живота завредела је незаборав у души народа ком је припадала. Част је одслужити јој помен и захвалити за све што је учинила. А учинила је много, стварајући с љубављу у славу слободе, оданости, храбрости и других непролазних цивилизацијских вредности.

Извор: Епархија ваљевска