Помен у Косијереву

На празник Светог апостола Јакова и Светог Стефана Српског, у четвртак 22. октобра 2015, у манастиру Косијереву у Петровићима код Никшића, служена је заупокојена Литургија и парастос војницима Вучедолске бригаде Краљеве војске у отаџбини, који су пострадали за православну вјеру и слободу отаџбине у вријеме комунистичког насиља на Грахову 22. октобра 1944. године.

Литургију и помен у спомен-храму Светог апостола Луке у манастиру Косијерево, у чијој крипти почивају земни остаци једног броја страдалих војника Вучедолске бригаде, служили су свештенослужитељи Епархије будимљанско-никшићке: протојереји Петар Крговић, парох граховски и Миодраг Тодоровић, старјешина никшићке Саборне цркве и јереји Остоја Кнежевић и Раденко Копривица, парох бањски.

На Грахову је 22. октобра 1944. невино страдало 250 људи, који су убијени од руке безбожних комуниста. Посмртни остаци њих око 100 је пронађено и похрањено у крипти храма Светог Луке, па се сваке године, од када је ова спомен-црква освештана 2004, врши парастос за покој њихових душа.

На овај дан свештенство Епархије врши, такође, и помен свим пострадалима у Другом свјетском рату од 1941. до 1945. на овим просторима, то јесте са подручја који је обухватала Вучедолска бригада, а то су Бањани, Опутна рудина, Каменско, Трепча, дио Вилуса итд.

Сабраном вјерном народу, саплеменицима и сродницима припадника Вучедолске бригаде Краљеве војске у отаџбини ријечима бесједе обратио се свештеник Миодраг Тодоровић, који је казао да нашим пострадалим прецима свако потомство дугује сјећање, молитве и да њихова имена остану уписана на Небесима док је свијета и вијека.

„У данашњем Јеванђељу прочитали смо, између осталог: Не радујте се томе ако вам се духови покоравају, већ се радујте ако су имена ваша написана на небесима“, а наш Бог, драга браћо и сестре, није Бог мртвих него Бог живих, зато смо ми данас помињали имена наших дједова, прадједова, отаца, кумова, стричева, ујака, свих оних који су ношени овом мишљу и духом ових ријечи Светог апостола Павла и Христових ријечи да се радујемо само ако су имена наша уписана на Небесима, то јесте ако испуњавамо косовски завјет „за малена је ово земаљско царство а небеско увијек и довијека“.

„И тај косовски завјет јесте, у ствари, Христов завјет тако да сви ови људи који су положили свој живот за вјеру и за отачаство, знали су и надали су се да ће се имена њихова уписати на Небесима. То је оно што остаје за вјечност, јер је наша душа, наш дух рођен за вјечност, а не да овдје на земљи будемо ухваћени у„ропство“, најприје у идеолошко ропство, ропство свакаквих подјела, ропство заблудјеле, мале мисли. И зато, видите, да су сваким даном ови људи све живљи, ма колико се у неким временима трудиле неке идеологије да замрзну та сјећања, да се забораве њихови гробови, да се забораве њихова страдања, ипак, оно што је живо живи, оно се пројављује и даје знаке живота али је мало више времена требало да то дође до нас који смо овдје на земљи, до њихових сродника, али је, хвала Богу, дошло и ми смо сад заједно у једној смо Цркви, с тим што су они у оној Цркви која је торжествујућа, а ми смо у овој Цркви гдје се наше душе боре да задобију живот вјечни“, казао је отац Миодраг.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка