Помен жртвама новосадске рације

У понедељак, 21. јануара ове године, у Новом Саду је одржан помен жртвама рације, у којој је 1942. године убијено 1.246 житеља овог града.

Окупљенима на платоу испред споменика невиним жртвама, најпре се обратила госпођа Маја Гојковић, градоначелник Новог Сада, подсетивши учеснике молитвеног скупа да је трагично страдање Срба, Јевреја и Рома, које се догодило пре шездесет и шест година оставило неизбрисив и болан траг у срцима њихових потомака и суграђана, без обзира на то којем народ припадају.

Председник Јеврејске општине у Новом Саду др Ана Френкел, прочитала је писмо директора центра Симон Визентал из Јерусалима господина др Ефраима Зурофа:

„Поштована госпођо градоначелник, Маја Гојковић,

Ваше Преосвештенство, владика Иринеју,

Уважени рабине господине Исак Асијелу,

цењени гости, даме и господо

Овај данашњи скуп посвећен обележавању успомене на 23. јануар 1942. године, дан када су припадници мађарске војске и жандармерије извршили рацију над мирољубивим становницима Новог Сада, веома је значајан и примерен начин одавања поште хиљадама оних који су убијени на овом месту.

Но, нашим данашњим скупом провејава и нешто веома тужно и обесхрабрујуће. Разлог за то је више него очигледна чињеница да овакви скупови не треба да буду посвећени само успомени на жртве. Они би требали да послуже и као наук и упозорење свима нама. Порука која се шаље са оваквих скупова је крајње недвосмислена - овакви ужасни злочини се морају спречити да се никада више не догоде.

Најбољи начин да се пренесе оваква порука свакако је кажњавање оних који су одговорни за злочине, а то се није догодило.

Прошле године сам стајао на овом месту заједно са вама пун наде да ће један од мађарских официра који је одиграо значајну улогу у спровођењу убистава, и кога је неколико месеци пре тога открио Wиесентхал Центар утврдивши да живи у Будимпешти, бити кажњен за своје злочине. Тога дана, пре годину дана, заједно смо са овог места упутили позив да се правда задовољи! Официр мађарске жандармерије, др Шандор Кепиро, мора платити за своје злочине!

Питам се шта то треба да се догоди да би правда била задовољена. Како је могуће да је неко ко је тако очигледно крив попут Кепира, неко кога је Мађарски суд осудио због његових дела још 1944. године, још увек слободан човек и шета улицама Будимпеште?

Упутимо са данашњег скупа позив за задовољење правде у знак сећања на жртве и немојмо посустати све док кривци не буду кажњени за своје злочине. Ово мора бити порука из Новог Сада упућена на дан 66. годишњице ових стравичних убистава. Хвала."

Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј, после одслуженог помена, у којем су саслуживали новосадски свештеници и ђакони, рекао је следеће:

„Уважена госпођо градоначелниче,

уважени раби-Исаче,

господине амбасадоре Израела,

часни оци свештеници и ђакони,

драги Новосађани,

браћо и сестре,

Нашу молитву помена и подушја започели смо благосиљањем имена Божјег, а завршили молитвеном жељом да спомен ових невиних жртава овде пострадалих пре шездесет и шест година буде вечан пред Богом и међу нама људима. Нема сумње да је то најприроднија и најдубља људска жеља када се суочи са оваквим трагичним догађајима из ближе или даље прошлости, али то, свакако, није довољно. Јесте неопходно, али није довољно.

Ми смо се уверили да је и данас, нажалост, могућно да се врше масовни злочини и огромне неправде са истом, или готово истом, мотивацијом као што су учинили давне 1942. године тадашњи мађарски завојевачи у нашем граду. Могућно је, дакле, да и данас неко буде осуђен на страдање, мучење и смрт, горку смрт, само зато што је Јеврејин, или само зато што је Србин, или што је нешто треће што није по вољи тренутним господарима рата и поборницима и верницима насиља, као, наводно, јединог точка и покретача људске историје. Зато је, чини ми се, непотребно да било шта даље у овом тренутку, свечаном и тужном, саопштим вама, драги суграђани, браћо и сестре, осим да кажем да са мог становишта, у име наше Православне Цркве и наше Епархије бачке, потресни апел др Зурофа из Јерусалима изражава све нас овде сабране. Он је довољно речита заједничка порука и Јевреја, и Срба, и свих добронамерних Новосађана са овог данашњег молитвеног сабрања. Не зато што би било који човек или заједница, била то Јеврејска заједница, била то хришћанска Црква, или било која друга, узела на себе улогу Господа, који је једини чија је одмазда и награда за сва људска дела и недела. Али, управо у циљу спречавања и понављања таквих ужасних злочина у будућности, неопходно је да и људска правда буде позвана у помоћ, као што је то очевидно и из поруке др Ефраима Зурофа.

Зато сам уверен да та порука, као и порука Градоначелника нашег града, све нас изражава и да ће са нашом надом и ослонцем на једину вечну и једину неумитну правду - Божанску Правду - и са нашим апелом и на људску правду и жељу да она буде што ближа вечној Божанској Правди и ове невине жртве бити стални подсетник, стална опомена у сваком времену да смо одговорни и дужни да чинимо све да се то зло и такви злочини не понављају.

Нека Бог дарује вечни живот и Царство Своје вечне љубави свим невиним жртвама јеврејским, српским и осталим, а нека вечан буде њихов спомен и пред Господом и међу нама људима. Амин!"

У име Јеврејске заједнице Србије комеморативни помен је одржао врховни рабин Исак Асиел.

У програму обележавања годишњице новосадске рације учествовали су хор Саборног храма у Новом Саду Свети Георгије, предвођен диригентом господином Богданом Ђаковићем, и хор новосадске Јеврејске општине Хаширa.

Чланице Кола српских сестара Епархије бачке послужиле су учеснике молитвеног скупа кољиво м и погачом .