Поново оскрнављена црква на Румији

Недавно је неко ископао рупу испод прага врата цркве Свете Тројице на Румији, покушавши да уђе унутра (очигледно не знајући да црква има под), одвалио лајсну од врата, разбацао дио камења којим је црква утврђена и на зиду цркве исписао „Албанија".

Баранин Мило Драговић и група православних Руса, који су се са њим ових дана испели на Румију, вратили су разбацано камење, затрпали рупу и префарбали натпис на цркви.

Црква Свете Тројице на Румији, коју су Турци срушили 1571. године вероватно је датирала још из времена Светог Јована Владимира (почетак 11-ог вијека), ако не и раније. Од тог времена је и обичај изношења Крста Светог Јована Владимира на врх Румије, да би се после рушења цркве увео и обичај да сваки ходочасник изнесе са собом и по један камен и тим је камењем вековима прекривано старо црквиште.

Од давнина је постојало предање да ће, када се на врху планине накупи довољно камена, црква с неба долетети на свој прастари темељ. Заиста, уочи Тројчидана ове 2005. године малена црква од метала, саграђена у барском насељу Бјелиши, уз помоћ хилихоптера Војске Србије и Црне Горе, испунила је древно пророчанство слетевши с неба на врх планине Румије (чије име, иначе, потиче од речи "Ромејка", што значи Хришћанка) до тада висок 1594 метра а сада, са шест метара високом црквицом, заокружен на 1600 метара. Због тежине црква је морала бити пренета из два дела и тог дана, због квара на хелихоптеру, није могла бити састављена.

Састављена је 27. јуна, уочи Видовдана, када је група верника из Бара, по инструкцијама инжињера Мија Лекића, који је иначе и пројектовао храм, пренела на рукама неких двадесетак метара горњи део цркве са звоником и куполом, тежак око 1700kg и саставила га са остатком конструкције. Цркву је 31. јула освештао Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије уз саслужење Владике захумско-херцеговачог Г. Григорија и бројног свештенства. Освећењу цркве су присуствовали представници 22 црногорска племена који су изневши по камен и уградивши га у камену обзиду храма на тај начин символично уградили целу Црну Гору у овај заветни храм.

Ова црква је јединствена по много чему, направљна је од метала и обзидана каменом, а на врх планине је долетела - што је јединствен подухват васељенсих размера. По свом архитектонском решењу подсећа на цркву Светог Николе у Старом Бару. Због временских непогода које владају на тој надморској висини и на том размеђу светова (у климатском смислу - море с једне, а језеро с друге стране планинског масива) црква нема прозора а звона, иначе поклон из Русије, су фиксирана.

Црква Свете Тројице, од када је постављена на врху Румије, до сада више пута је скрнављена, углавном натписима идентичним или сличним овом посљедњем.

Извор: Митрополија црногорско-приморска