Поп Јован Бошковић поново међу Бјелопавлићима

У организацији Удружења грађана и поштовалаца Бјелопавлића „Бијели Павле“, а под покровитељством Митрополије црногорско-приморске, у суботу 28. маја 2016. године, у сали Центра за културу у Даниловграду одржано је културно духовно вече „Поп Јован Бошковић поново међу Бјелопавлићима“.Ова манифестација била је посвећена личности угледног духовника, ратника и јунака проте Јована Бошковића.

Прота Јован рођен је 1855. године на Орјој Луци у угледној породици Бошковића, која је кроз генерације изњедрила велики број истакнутих људи, војсковођа, јунака, духовника, научника... Посебно мјесто у том златном низу припада и попу Јовану Бошковићу. Богословско-учитељску школу завршио је на Цетињу. Учесник је великих битака у Вељем рату 1876-78. године. Посебно се истакао великим јунаштвом у чувеном боју на Вучјем долу, за шта је добио бројна одликовања. Од књаза Николе Петровића добио је на дар и једну специјално израђену посребрену сабљу, коју је и као свештеник стално носио са собом. Након одређених несугласица са књазом, године 1891. напушта Црну Гору и са својом породицом одлази у Србију. Настањује се у Лозници, гдје добија парохију и наставља своју свештеничку службу. Остао је запамћен као велики бесједник и ревносни свештенослужитељ, а када је требало да се брани отаџбина пројављивала се и протина храбост и војничка вјештина.

У балканским ратовима био је војни свештеник пољске болнице Моравске дивизије другог позива. На почетку Првог свјетског рата организује народну гарду на чијем је челу био, за одбрану вароши Лознице од аустроугарске војске. Када су аустријске трупе прешле ријеку Дрину, стари прота их напада са народном гардом, наносећи им тешке губитке. У тој бици на Липничком пољу и сам прота бива тешко рањен. Непријатељски куршум рањава га у лијеву ногу, пролази кроз ножницу сабље и под њим убија коња на коме је јахао, а други му је метак сломио десну руку испод лакта.

И поред тако тешких рана из руку не испушта крст и сабљу. Пуким случајем спасава се ропства и са србијанском војском касније одступа преко Албаније. На Крфу постаје свештеник Петог пука другог позива и са овим пуком у првим борбеним редовима учествује у свим борбама. Догађаје из ратних дана прота записује у свом ратном дневнику под насловом „Ратне цртице“, који је објављен 1932. године у Шапцу. Играно-документарни филм који је под називом “Бог јуначку душу да им прости“ снимљен по његовом ратном дневнику, фокусиран је на лозничке јунаке који су својим тијелима у бици на Јадру 12. и 13. августа 1914. године задржали непријатеља, како би српска војска дошла на Текериш, гдје је остварена прва побједа савезничке војске у Првом свјетском рату.

Прота Јован се упокојио у Београду 1939. године, у 84. години живота. По сопственој жељи сахрањен је на Новом гробљу.

На почетку свечаног програма у даниловградском Центру за културу, присутнима се обратио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, који се управо вратио са редовног годишњег засиједања Светог Архијерејског Сабора у Београду. Митрополит је са радошћу обавијестио сабрани народ да је на Сабору за викарног епископа диоклијског изабран архимандрит Кирило Бојовић, рођени Даниловграђанин, што је поздрављено великим аплаузом.

Говорећи о личности попа Јована Бошковића, Владика је истакао да је и он, као и сви остали угледни Бошковићи, био васпитан и утемељен на светолазаревском косовском завјету. Због тога је и све што је радио и стварао било свето и честито. Кроз ову свечаност и пројекцију филма „Ратне цртице-Бог јуначку душу да им прости“, снимљеног по ратном дневнику проте Јована, овај дивни духовник и витез враћа се у свој родни крај, што је Владика и поздравио ријечима: “Добродошао попе Јоване у своје Бјелопавлиће!“

У програму су учествовали чланови КУД-а „Караџић“ из Лознице, Фолклорни ансамбл „Даниловград“ и народни гуслар Раде Радовић. Домаћин вечери и водитељ програма био је угледни новинар Милан Стојовић. У име организатора, Удружења „Бијели Павле“, присутнима се обратио његов предсједник мр Миленко Шарановић, а у име братства Бошковића публициста и новинар Милорад Бошковић. На крају програма премијерно је приказан играно-документарни филм „Ратне цртице-Бог јуначку душу да им прости“. По ратном дневнику проте Јована Бошковића текст је написао Радован Симић, а сценарио, монтажу и режију потписује Зоран Грујић. Прије саме пројекције, о настанку филма говорио је писац текста Радован Симић, члан Друштва за његовање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године, које је и главни носилац овог пројекта.

Раније, у току дана, гости из Лознице су посјетили Орју Луку, родно мјесто попа Јована, гдје им је припремљена топла добродошлица. Наредног дана, у недјељу 29. маја, обишли су манастире Острог и Ждребаоник гдје су се поклонили моштима Светог Василија Острошког Чудотворца и Светог Арсенија Сремца, архиепископа српског, као и новоизграђени манастир Светог великомученика Димитрија на Боану Кадића.

Извор: Митрополија црногорско-приморска