Порука Архиепископа синајског везана за ову грозну епидемију
у недељу Светог Јована Лествичника, 29. марта 2020.
Велико и међународно искушење снашло је овај свет преко ове смртоносне епидемије вируса короне. Као монаха манастира Свете Катарине на Синајској гори, којом су газиле Божје стопе, и као јерарха Грчке Православне Цркве, многи ме питају зашто је Бог дошустио ово велико искушење које нас је лишило богослужбеног живота и примања Светог Причешћа.
а) Према мом скромном мишљењу, Свеблаги Бог жели да се чује узбуна од опасности, јер, нажалост, заборавили смо божанска доброчинства и заповести које су нас водиле до земаљске среће и небеског блаженства које нам је Он одредио - и због чега је Он био распет. Нажалост, изабрали смо други пут за сопствену срећу; пут заснован на материјалним добрима, а који нас одваја од духовних добара, а ту су и верници.
б) Бог допушта такве недаће да би нам показао да, без обзира на то колико је далеко човечанство напредовало у науци и технологији, нама је немогуће да се спасемо ако сам Бог не благослови наша дела и намере. То би се могло објаснити и тиме зашто су разни облици глобализације, предузети без прибегавања Божјој помоћи, пали у неуспех, можда чак и у пропаст.
в) Додатно, многе хришћанске вероисповести скренуле су са пута основне јеванђељске поруке, која је тачно протумачена од умова просвећених Светим Духом, високоучених и духовно доказаних Светих отаца Православне Цркве.
г) Без обзира на ту недаћу којој је цео данашњи свет изложен, љубав Божја не престаје да походи створења која је Он саздао према Свом сопственом лику. Према томе, Православна Црква полаже сваку наду да ће нашим трпљењем ово тешко искушење, кад прође, оставити иза себе огроман духовни добитак. Овај свет ће се пробудити из материјалног мртвила због чијих је последица глобално страдао, и показаће љубав кроз дела која се одражавају у својој непатворној вредности, међусобној подршци, истинском миру међу народима. Ово почиње унутрашњим миром који потиче од помирења човека са Богом и, следствено, са ближњима и природним окружењем у које га је сами Бог поставио. Ту је место где му је Бог дао заповест да воли и да дела. Међутим, човечанство се променило због греха и најзад окренуло ово окружење против себе; само кроз љубав оно ће се умирити.
Нека би нам ово дао Бог молитвама свих Својих светих, нарочито светих отаца и матера Синајске горе, којом су Божја стопе газиле, а који су дали себе на жртву у овој пустињи, молитвом и постом, на просвећење и спасење целога света. Наиме, усрдна молитва оног који се жртвено моли има снагу нуклеарне енергије да промени нашу судбину ... Свети Јован Лествичник Синајски, чији спомен славимо сваке године у Четврту недељу Великог поста, разјаснио нам је пут до такве светости у својој Лествици божанског усхођења, познатог списа који се по духовној вредности сматра другим одмах после Светог Писма.
Пошто се повукао четрдесет година у пећину дубоко у Синајској пустињи, Свети Јован се посветио Богу молитвом и испаштањем, и благодаћу Светога Духа проучавао дубине људске душе и духовне лекове за њено исцељење на добро целом човечанству. Међутим, ми грешници, премда се кајемо, сад смо позвани у нужности, а не добровољно као Свети Јован, да се затворимо у своје сопствене клијети и уздигнемо руке ка Свеблагом Богу да нас избави.
Нека би наше смерне молитве у тајанственим одајама нашег срца упућене Тројичном Богу, „који види тајно“, биле услишене према нашим молбама „јавно“, духовним и телесним здрављем свих људи, и у овом садашњем стању ствари, кроз наше избављење од невидљивог непријатеља - епидемије грозног вируса короне.
Остајем с многим молитвама и са пуно љубави у Христу! Нека вам свима буде благословен остатак Великог поста док чекамо у трезвености, смиравању и дуготрпљењу долазак Свете Пасхе.
†Архиепископ синајски,
Дамјан
са енглеског Сања Симић, проф.
