Порука Шеснаестој генералној скупштини Међупарламентарне конференције Православља (Београд, 24-28. јун 2009.)

Васељенски патријарх Вартоломеј I
Порука
Шеснаестој генералној скупштини
Mеђупарламентарне конференције Православља
(Београд, 24-28. јун 2009.)

Веома часној господи г. Сергеју Попову, председнику, и г. Аристотелу Павлидису, секретару Међупарламентарне конференције Православља, љубљеним у Господу чедима наше Смерности, благодат и мир од Бога.

Од срца благодаримо на позиву који сте Нам упутили да присуствујемо раду Шеснаесте генералне скупштине Међупарламентарне конференције Православља која ће се орджати у Београду од 24. до 28. јуна текуће године.

Жалимо што не можемо да лично присуствујемо, али вам честитамо ову Генералну скупштину, а посебно вам честитамо на теми одабраној за разраду, која гласи: Светска економска криза и њене последице за друштвену, духовну и културну традицију Европе - улога Православља. Тема сведочи о православној осетљивости и одговорности укупнога чланства ваше Међупарламен-тарне конференције за савремене и актуелне проблеме човека данашњице.

Пратећи из овдашњег Свештеног Средишта Православља са неподељеним занимањем ваше програме и достигнућа, упућујемо срдачан поздрав и очински благослов Генералној скупштини и сваком од вас понаособ, уз молитвену жељу да рад Скупштине буде крунисан пуним успехом.

Људи нашег доба заиста пролазе кроз веома озбиљну кризу. То није само економска криза него су посреди резултат и последица кризе основних вредности, у наставку још угроженијих.

Савремени човек понавља сагрешење својих предака тако што себе проглашава аутономним, самосталним у односу на Бога, и што себе сматра свемоћним, способним да и без свога Творца све постигне. Основне људске вредности, посебно пак достојанство људске личности, не налазе се више на сцени. Главна брига моћникâ постала је брига како што више увећати своју моћ, а главно старање богаташâ како што безочније увећати своје богатство. Не игноришемо, наравно, изузетке. Криза савремене епохе не представља, дакле, случајно догађање, праћено и премногим жртвама као последицом. Црква, свакако, не осуђује унапред богатство и економију, али осуђује злоупотребу и искоришћавање. Оци Цркве наглашавају да смо ми руковаоци и економи Божјих добара. Ова основна начела су, нажалост, заборављена, а резултат је - криза. Људи су обманути јер обећања нису испуњена, а њихове наде су изневерене, те стога очекују ослонац и помоћ.

Наша Црква у овом тренутку улаже све напоре и стара се да пружи ослонац и компас који би показао правац изласка из безизлаза. Овде ћемо поновити оно што смо казали за време посете Блажењејшега Патријарха Румуније господина Данила нашем седишту: „У овим тешким данима пада идолâ економије, идеологије, празне преваре1) философије и осталих многоразличних пригодних барјака оних који сматрају да су нешто2), очи свих наших ближњих који се труде и који су обремењени, очи свих гладних и жедних Истине и Правде, упрте су у нас као очи слушкиње у руку господарице њене,3) по речи псалма."

Порука Јеванђеља ставља на прво место, а наша Црква, верујући да је човек створен по лику Божјем, свагда наглашава првенство људске личности и њеног достојанства, а за основу друштвеног живота не поставља економију него основна начела Јеванђеља: равноправност људи независно од боје њихове коже, расе, народности, религије и језика; светост живота и творевине Божје уопште; заједништво и мир у животу народâ; мирење и љубав. Православље, дакле, верује да човек, „без обзира на боју коже, веру, расу, народност и језик, јесте носилац лика Божјег, наш брат или сестра, равноправан члан људске породице", као што је наглашено и у тексту Треће свеправославне предсаборске конференције у Женеви (1986) под насловом Допринос Православне Цркве миру, праведности, слободи, братству и љубави међу народима и укидању расне и сваке друге дискриминације.

Наша Црква уједно наглашава, предлаже и промовише сваки вид искреног и озбиљног
дијалога - дијалог са другим Црквама (икуменски дијалог), са религијама (међурелигијски дијалог) и са политичким снагама (дијалог Цркве и државе).

Са тог разлога вам препоручујемо и документе, настале као плод сарадње, у којима се запажа и значајан удео православних из земаља што их ви представљате. Такав документ јесте, примера ради, Завршна порука Друге европске екуменске скупштине, одржане у Грацу (Аустрија) јуна 1997. године, порука којом су се све европске Цркве обратиле одговорним политичким личностима и свим грађанима Европе и у одлучном тону им препоручиле, између осталог,

- да истичу достојанство људске личности и светињу људског живота;

- да васпоставе и очувају преимућство људске личности над економским интересима, а да се, између осталог, боре и против незапослености, нарочито међу младима;

- да покажу занимање за достојанство и за поштовање људских права избеглицâ, досељеникâ и изгнаникâ, а у том оквиру и за право избеглицâ на азил и слободан избор места боравка;

- да предузму потребне мере да се заустави садашњи процес уништавања човекове околине и обустави безобзирна експлоатација светских природних ресурса, како би се створили стабилни животни услови за читаву творевину Божју.

У документу се закључује:

Обзнањујемо своје убеђење да етичка димензија правде у области политике, економије, технике и средстава масовног извештавања игра улогу која је неопходна да би помирење постало стварност у животу свих људи.

И Екуменска повеља (Charta Oecumenica), потписана у априлу 2001. у Стразбуру као резултат сарадње свих европских Цркава - суштински, дакле, и Православних Цркава - и ради подстицања сарадње међу њима, недвосмислено се залаже за достојанство људске личности као створења Божјег, а против економске и друштвене неправде. У њој се наглашавају духовне вредности као што су мир, правда, слобода, толеранција и алтруизам, поштовање живота, светиња брака и породице, помоћ сиротињи, праштање и самилост. Све су то начела која су ослабила или су пак ишчезла из економског и политичког система наших дана.

Ово, дакле, заједничко уверење свих Цркава Европе, ово сведочанство хришћанске и православне поруке и ове конкретне званичне документе, како свеправославне тако и екуменске, не би смели да игноришу они који су одговорни за регулисање живота читавих народа. Можда би, штавише, било могуће и корисно да ти документи буду и предмет заједничке обраде на вашим будућим окупљањима.

Позната је, најзад, и иницијатива наше, Васељенске Патријаршије, на основу које се већ годинама успешно остварује дијалог Православља са посланицима Европског парламента.

Поново желећи потпуни успех вашој Скупштини, упућујемо вам из све душе свој очински и патријарашки благослов, на укрепљење, и призивамо на вас благодат и бескрајну милост Божју.

Дано у Васељенској Патријаршији,
15. јуна 2009.

Ваш усрдни молитвеник пред Богом
+ константинопољски Вартоломеј

(Са грчког: епископ бачки Иринеј)

1) Кол. 2,8.

2) Гал. 2,6.

3) Пс. 122,2.