Посланица Сверуског Патријарха поводом 100-годишњице Помесног сабора

Поруку Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила архипастирима, пастирима, ђаконима, монаштву и свима верним чедима Руске Православне Цркве поводом 100-годишњице Помесног сабора 1917-1918. године доносимо у целини:

Преосвећени архипастири, пречасни презвитери и ђакони, благочестиви монаси и монахиње, драга браћо и сестре! Ове године се обележава 100 година од почетка рада Помесног сабора 1917-1918. године, који је постао прекретница у историји руског Православља.

Без обзира на претходно столеће које нас одваја од догађаја из тог периода, значај Помесног сабора из 1917-1918. год. није у потпуности схваћен и оцењен од стране људи из Цркве. Дубоко сам уверен да његово наслеђе захтева озбиљно и промишљено истраживање, и многе од идеја изложене тада корисне су и потребне данас. У овом тренутку предузимају се не мали напори да се прошире сазнања о делатностима Сабора: наиме, обавља се прво темељно научно објављивање саборских  докумената, што је веома значајно да би се очувао спомен на овај заиста велики догађај на размаку векова.

Сабор је имао дуги период припреме, прикупљани су подаци, тражило се  мишљење о најважнијим питањима црквеног живота код архипастира, богослова, канониста и историчара. У штампи, како црквеној, тако и световној, вођени су  разговори о најактуелнијим питањима која узрокују разлике у мишљењу. Објављено је пуно чланака који су поставили тон и одредили вектор каснијих дискусија.

Неколико година пре Сабора успостављен је посебан орган, именовано је Предсаборно присуство, чија је сврха активности била да скупи податке неопходне за достојну организацију расправе о релевантним темама. Духовни наследник овог, у природи тела , саборног органа, сада јеМеђусаборно присуство Руске Православне цркве, у коме су активно укључени не само архијереји, него и свештенство, као и лаици. Документи који су заједничким напорима припремили чланови Присуства како би призвали јавност да учествује у дискусији, предложени су за даље разматрање од стране Синода или Савета епископа, обележивши тако очигледан тријумф духа саборности у животу савременог руског Православља.

Нису све одлуке које су предузете пре једног века спроведене у дело, за шта су постојали различити разлози. Најочигледније препреке биле су: Грађански рат који је избио убрзо након револуционарних догађаја и прогон Цркве и верника који је уследио после поменутог.

Ми вршимо своју службу у сасвима различитим историјским условима. Већину наших суграђана, Божјом милошћу, не прати искуство прогона због исповедања вере. Данас можемо молитвено да осмислимо резултате саборног деловања, да одговоримо на питање зашто су упркос многим препрекама неке саборне одлуке остварене и нашле своје место у животу Цркве, а друге се, напротив, нису показале као реалне и нису усвојене од стране црквене свести.

Многи чланови Сабора своју верност Јеванђељу посведочили су  мучеништвом или вероисповедањем, показујући нама, њиховим потомцима, пример истрајности и храбрости у искушењима. Ми смо дужни да поступамо у складу са речима Светог писма, које позива,гледајући на свршетак њихова живота, да одамо част онима који су се пре наструдили на њиви Господњој, угледајући се на њиховонепоколебиво поверење у Христа (Јеврејима 13, 7),да не посумњамоу обећање Божије с неверовањем, него да ојачамо у вери, давши славу Богу(Римљанима 4,20). Амин.

+ КИРИЛ,
Патријарх московски и све Русије

Москва, 24. августа 2017.  

С руског превела Катарина Миловановић