После 500 година - место за Мартина Лутера у Риму

Реформатор је једном упознао Рим и од тада га занавек мрзео

Пола миленијума од Реформације један трг у Риму биће назван по Мартину Лутеру (1483-1546). Мартин Лутер је једном посетио Рим и омрзнувши га, називао ”богухулном хуком и буком”, када се као млади монах, на преокрету 1510./11. нашао у вечном граду. ”Лажи, обмане, пљачка, разметљивост и блудничење” видео је Лутер тамо где је очекивао ”град спасења”. Столицу папа  реформатор је жигосао као ”вавилонску блудницу”.

Званично применовање места данас, у среду

Само неколико година након путовања у ”јаму греха” Лутер је у саксонској провинцији у Витенбергу својим тезама 1517.  г. отпочео борбу против трговине ”опроштајницама” (indulgentia), што ће довести до расцепа унутар Цркве Запада, а Лутер бити проглашен за «persona ingrata».

Ипак, 500 година доцније, на обалама Тибра сигнали за помирење изгледају повољно. Градоначелник Рима Игнацио Марино ће 16. септембра у престоници Италије, у оквиру пригодне свечаности, званично преименовати трг/место у "Piazza Martin Luthero" уз кратко објашњење ”немачки теолог и реформатор”.

У близини Колосеума

Ово место се налази у парку на брежуљку названом ”Oppio” недалеко од Колосеума у историјском језгру древног Рима. Ту се налазе руине терми (купатила) названих по цару Трајану (98-117), као и Domus Aurea из времена цара Нерона (54-68). На самом месту Лутеровог трга налази се осмоугаона фонтана без воде.

Евангелистички парох се нада посети папе Фрање

Крузе подсећа на 200-годишњицу лутерана у Риму. Када су 1817. г. стигли у Рим, протестанти су смели да богослуже само у просторијама пруског посланства у Риму. Све до уједињења Италије 1870. г. читав Рим је био саставни део црквене државе. У међувремену протестанти имају сопствене храмове у Риму, и пастор Крузе се нада посети папа Фрање, што су учинили и његови претходници – папе Бенедикт XVI и Јован Павле II. ”Екуменски је то знак што се данас можемо у Риму сећати на Лутера као исповедника Јеванђеља”, вели са самодовољно пастор Крузе.

протођакон Зоран Андрић, Минхен