Послије шест векова поново обред прања ногу у манастиру
Последујући смирењу Христовом које је показао према својим ученицима на Велики четвртак током Тајне вечере, вјековима је у богослужбеној традицији обред омивања ногу који врше архијери и игумани манастира.
Само Бог зна када је тај чин последњи пут извршен у неком од манастира Митрополије црногорско-приморске. У последњих 600 година сигурно није! И ево, по благослову митрополита Амфилохија, обновљена је та благословена богослужбена традиција у манастиру Свете Тројице Стањевићи, вјероватно и први пут од 1338. године кад је основан ктитором великим војводом Николом Стањевићем.
На Велики четвртак, у поподневним часовима, игуман Јефрем Дабановић је извршио чин прања ногу над једанаесторо дјеце и јеромонахом Јованом, намјесником манастира, како је то и одређено по типику. Дјеца су пристигла из Будве, Цетиња, Подгорице и Даниловграда, узраста од 10 до 16 година. Током вршења обреда осјећала се обострана духовна усхићеност свештенослужитеља, братије манастира, дјеце и народа који је са особитом пажњом пратио овај дубоко симболични богослужбени чин. Просто су упијали сваку изговорену ријеч из Јеванђеља, молитви и пјесама.
Поучно слово игумана Јефрема, које је изговорио по окончању обреда прања ногу, било је посвећено значају тог светог чина који је Христос извршио над својим ученицима, дајући примјер кротости и смирења за све потоње генерације својих следбеника до краја свијета и вијека. Заиста је златним словима уписан Велики четвртак 2018. године у седмовјековни љетопис манастира Стањевићи.
Осим у Јерусалиму гдје се Чин прања ногу непрекидно врши кроз вјекове пред храмом Гроба Господњег, у широкој традицији је и у Руској цркви а код нас га врши тек понеки епископ и игуман. На западу је тај чин у непрекидном континуитету вјековима, од заједничког првог миленијума Хришћанства. Са благословом Епископа бихаћко-петровачког Сергија, јеромонах др Амвросије Весић превео је са грчког, црквенословенског и руског језика овај чин и објавио 2016. године.
др Павле Кондић
