Поука

„Када сам имао 20 година мој драги професоре, био сам анархиста. Имао сам дугу косу, минђуше и мучио сам своје учитеље. Једног дана, на наговор мог стрица, одлучио сам да посетим оца Порфирија (Кавсокаливита). Мислио сам да ћу срести наивног старца, али сам брзо био ускраћен те мисли. Чим ме је старац видео рекао је: „Ти хоћеш да верујеш, али ти јак ум не да. Он те воли, Христос те чека и победиће те једног дана!“ Даље ме је упитао: „Волиш ли поезију? Јер и ја сам песник. Ајмо у шуму да прошетамо...“  Док смо шетали и разговарали о животу, узео ме је за руку  и почео да ми рецитује песме. Док сам их слушао сузе су ми лиле низ лице и плакао сам као киша. Песме које је старац рецитовао биле су моје! Песме које сам тајно написао и сакрио, верујући да ћу једног дана објавити ту збирку.”

​Бунтовни младић постао је свештеник и професор на два универзитета, a старац Порфирије светитељ Господњи чији спомен молитвено прослављамо 2. децембра (19.нов), на дан његовог упокојења 1991. године.

Извор: Епархија зворичко-тузланска