Поводом 500 година Реформације
Изложба „Der Luthereffekt. 500 Jahre Protestantismus in der Welt“ у берлинском Martin-Gropius-Bau драгоцен је доживљај не само са религиозно заинтересоване посетиоце. Витенеберг је почетком 16. века био на ”периферији цивилизације”. И мимо те чињенице Мартин Лутерова револуционарна мисао проширила се у најкраћем времену у целокупној Европи. Лутер је 1517. г. објавио своје тезе, две године доцније о њима су дискутовали научници у Паризу, Прагу, Амстердаму, а 1521. и у Лондону.
При ширењу реформаторског учења значајну улогу су имали трговци, Лутерова сабраћа монаси и хуманисти, као и студенти који су из далеких крајева долазили у Витенберг. Овде је боравио и Карл Холгерсон Гера из Стокхолма. Он је 1554. г. купио један примерак „Loci Communes“ Филипа Меланхтона, прву евангелистичку догматику. Он је ту књигу понео у Шведску и тамо је са шведским реформаторима о њој дискутовао, учинивши ову књигу популарном у Финској и Естонији. Сада је овај примерак изложен у витрини у Martin-Gropius-Bau. Једна графика реконстрише ово узбудљиво путовање.
Ово је један од 500 експоната у широко конципираној изложби насловљеној „Der Luthereffekt“ (”Лутерово дело”). Она показује егземпларно у Шведској, Кореји, Танзанији како се протестантизам у последњих 500 година на свим континентима ширио. Данас живи само око 800 милиона евангелистичких хришћана у Европи. Ову веома значајну изложбу је припремио Deutsches Historisches Museum и представља прву од три националне изложбе, којом је савезна министарка за културу Моника Гритерс, подржала свечаности поводом 500-годишњице Реформације.
О самом Лутеру се на овој изложби не може много видети. Ово је скопчано са чињеницом да су лутерани, глобално гледајући, играли подређену улогу. На самом почетку изложбе посетилац сазнаје у грубим потезима да је 16. век у Витенбергу, Цириху и Женеви имао сопствене акценте. Посебно је варијанта са женевским реформатором Жаном Калвином развила у неку врсту ”експорт-шлагера”. Нова вера је променила човеково животно окружење: целибат је одбачен, брак је добио нову вредност; жене су се укључивале у теолошке дебате, што ова изложба на примеру летака Урсуле Вајде тематизује. Крвави сукоби су једнако овде показани: на сликама из 17. века, на пример, приказане су сцене у којима холандски племић са ланцима око врата клечи пред троном католичког војводе из Албе. У позадини се драстично приказује одрубљење његове главе. Али постојали су и области у којима се настојало на толеранцији и где су пронађена прагматична решења.
Прва протестантска државна Црква је настала у 16. веку у Шведској. Нова конфесија је постала извор националне идентификације, јачајући утицај протестантизма у Европи. На униформи краља Густава II Адолфа у Тридесетогодишњем рату се могу и данас видети флеке крви. Ова униформа је стилизована у сведочанство шведског краља као протестантског мартира. Религија је у све већој мери постајала социјална контролна инстанца. Ко се није подвргавао, имао је да клечи на клупи срама. На овој изложби је изложен један приемрак из 1689. г.
Ова изложба показује јасно не само интернационалну рецепцију Реформације, него и помаже у многим случајевима личној и друштвеној еманципацији. Тамо где је нешто људима свето, они су рањиви и подложни манипулацији. Ово сазнање је изван и изнад феномена протестантизма и хришћанства и чини изложбу „Luthereffekt“ занимљивом и корисном и гледаоцима који нису религиозно мотивисани.
протопрезвитер-ставрофор Зоран Андрић, Минхен
