Поводом 50-годишњице упокојења једног од протестантских ”Отаца Цркве”

Карл Барт - Фотографије и документи из његовог живота, (Karl Barth, Bilder und Dokumente aus seinem Leben)

Поводом 50-годишњице упокојења Карла Барта многи издвачи евангелистичке теолошке књижевности подсећају на његово монунментално богословско дело. Тако је угледни циришки издавач TVZ (Theologischer Verlag Zürich), мимо целокупних Бартових дела, сада објавио и један албум са фотографијама и документацијом из Бартовог живота. То је нови и неуобичајени приступ Карлу Барту – који се у увој сликовници са фотографијама и документациом као теолог поставља на сцену. Вишеструко досад необјављивани фотографски материјал из Бартове оставине документује етапе његово биографије на веома жив начин, који никакав текст не може да надокнади.

У појединачним поглављима – од детињства преко студија и првог намештења, Сафенвил, Гетинген, Минстер, Бон и Базел – показују нам фамилијарно окружење у одговарајућем сегменту живота. Они нам омогућују и увид у најзначајније црквене и друштвене контексте који су у Бартовом животу имали значајне улоге. Кратки уводи у поглавља и најважније информације о биографским подацима са историјским објашњењима. Приређивач овог издања је Петер Цохер, угледни теолог, који је и управник Бартовог архива (Karl Barth-Archiv) у Базелу. 

Карл Барт (1886–1968) је био, да подсетимо,  један од најзначајнијих и најутицајнијих протестантских теолога 20. века. Својим телошким изучавањима стекао је утицај у целокупном богословском свету. После Првог светског рата формирана је под Бартовим непосредним утицајем и директно њиме инспирисана ”дијалектичка теологија”, једна од најзначајнијих струја унутар евангелистичке теологије. Његово теолошко мишљење је у драматичним обрачунима између цркве и националсоцијализма добило црквено-политичку снагу оријентације историјских димензија. Као учитељ Евангелистичке цркве Барт је у својој ”Црквеној догматици” представио централне аспекте реформистичке теологије и даље их развио. Њега дело одсликава посебну сензибилност аутора за проблеме модерне према којој није стајао аверзно, већ се, можда и подцењујући њену снагу, у њене изазове упуштао и уплитао. Евангелистичка теологија га са Тилихом, Ебелингом, Јингелом, Паненбергом с правом сматра једним од својих ”Отаца Цркве”.

протопрезвитер-ставрофор Зоран Андрић (Минхен)