Поводом годишњице смрти Манфреда Вагнера
Поводом минуле годину дана од смрти доказаног пријатеља Српске Православне Цркве, Манфреда Вагнера, писац ових редова посетио је са његовом супругом Сулвајом посетио гроб човека који ће трајно остати у сећању великодостојникâ и студената теологије наше и других православних Цркава.
Његову мисију чињења добрих дела наставља и његова супруга, достојанствено, тихо и ненаметљиво, како су то заједно чинили и за време Манфредовог живота. Поводом годишњице смрти свога супруга, госпођа Вагнер обрадовала је своје српске пријатеље племенитом одлуком да део личне библиотеке Манфреда Вагнера дарује блиским пријатељима свога супруга – епископу бачком Иринеју, протођакону Радомиру Ракићу и мојој маленкости.
Манфред Вагнер је рођен је у Синделфингену, у околини Штутгарта, 3. децембра 1946. г. Теолошким студијама се посвећивао у Тибингену и Хамбургу бавећи се библијском, систематском и практичном теологијом, као и екуменским богословљем и религијском педагогијом. У дугом временском периоду од 1988-2001. године вршио је службу стручног референта виртембершке Евангеличке Цркве задуженог за односе са Католичком Црквом и православним Црквама, градећи чврсте пријатељске везе међу конфесијама. Од 1988. године, такође, био је надлежан и за помоћ православним свештеницима и њиховим породицама које су се, због различитих животних недаћа, нашле у незавидним животним и финансијским положајима.
Од 1993. до 2015. године вршио је дужност члана Стипендијског комитета Евангеличке Цркве фондације „Хлеб за свет“, у Штутгару и у Берлину. Његовом заслугом је у том периоду многим православним теолозима омогућено да, уз помоћ стипендијâ, студирају теологију на евангеличким теолошким факултетима у Немачкој. Од 2011. године, у оквиру институције задужене за неговање екуменских односа, нарочито са Црквама Блиског истока, са седиштем у граду Ројтлингену, налазио се на челу радног тела које се, заседајући сваке године, бавило културама и теологијом православних Цркава. Његовим настојањем, добротворна агенција „Hilfswerk“ Евангеличке Цркве у Немачкој узела је на себе да годишње финансијски помаже рад Пастирскo-саветодавног центра Архиепископије београдско-карловачке.
Као видљиви знак захвалности на његовој делатној љубави, Архијерејски Синод наше Цркве доделио му је највише одликовање – Орден Светога Саве, и то „за показану љубав према Српској Православној Цркви, нарочито за његов вишедеценијски подвиг изграђивања добрих односа са Православним богословским факултетом у Београду, његовим професорима и студентима“. Орден му је, на Видовдан 2017. године у Штутгарту, уручио епикоп бачки др Иринеј, изасланик Светога Синода и патријарха српског.Манфред је преминуо 16. септембра 2018. године, у Болници „Паул Лехлер“ у Тибингену, после тешке болести.
Потписник овога написа је имао богату и врло разуђену преписку са покојним Манфредом Вагнером, која ће, једнога дана, можда бити и објављена. Стога бих ово подсећање на преминулог Манфреда Вагнера закључио његовим речима, из последњег писма, недуго пре смрти написаног:
„У овој ситуацији желим чврсто да се држим оног заштитног скровишта код којег сам и са којим сам одрастао, и са којим живим. Поново сам слушао кантату Јохана Себастијана Баха „Дух нам помаже у нашим немоћима“ (https://www.youtube.com/watch
Не знамо шта ћемо се молити. У овим речима знам себе да разумем, јер ја такође не знам како ће са мном даље ићи. Ове речи апостола Павла осећам растерећујућим. Не морам све да знам. Тако, и ја имам поверење заједно са апостолом Павлом, да Дух зна шта нама, шта мени недостаје и да нас Он код Најузвишенијега заступа“.
Марко Делић,
докторанд Универзитета у Тибингену
