Поводом годишњице страдања Срба у „Олуји“ у Даљу служена заупокојена Литургија и парастос

У спомен на страдања Срба у војно-полицијској акцији „Олуја“ пре две деценије, у Саборном храму Светог Димитрија у Даљу 5. августа 2015. године Епископ осјечкопољски и барањски г. Лукијан служио је заупокојену Литургију и парастос свим погинулима и страдалима. Саслуживали су протојереј-ставрофор Јован Клајић – свештеник у пензији, протојереј Александар Ђурановић – парох даљски и старешина Саборног храма, као и протођакон Драган Сердар из Борова.

- Ову тужну годишњицу и сећање на највеће страдање и егзодуз нашег народа након Другог светског рата обележавамо литургијски и молитвено, пре свега сећањем на готово 2000 убијених али и 250.000 протераних са својих вековних огњишта - овим речима у својој беседи обратио се протојереј Александар Ђурановић верном народу и нагласио да поред чувања успомене на страдале и погинуле сви заједно морамо уложити напоре да и они који су преживели егзодус буду равноправни грађани ма где да живе, те да буду и остану народ Божји, народ који ће увек знати ко је, шта је, куда иде, од куда долази и чему стреми. - Да праштамо али не заборављамо, од прошлости и историје да се учимо и да утеху нађемо у Светом писму. Само ако будемо уједињени и сложни, јаки духовно и морално, а онда и економски и у сваком другом смислу, моћи ћемо да одолимо изазовима времена и да избегнемо слична страдања и егзодусе у будућности, истакао је отац Александар.

Тих дана пре двадесет година са простора Лике, Кордуна, Баније, Далмације и Западне Славоније, протерано је 250.000 Срба од којих се већина никада није вратила на своја огњишта где су вековима живели. Погинуло је око 2000 војника, стараца, жена и деце, оскрнављена је и запаљена 71 православна црква, уништено је неколико десетина хиљада гробних споменика, и више од 100.000 домова. До сада за све наведене злочине из Хрватске нико није одговарао. Већина избеглих населили су се у Републици Србији и Републици Српској, а не мали број расејан је широм света од САД-а до Аустралије, и од западне Европе до скандинавских земаља на северу. Значајан број српских породица са споменутих подручја трајно се населио и на простор који припада нашој епархији, чинећи на тај начин и данас значајан постотак православног српског становништва у Источној Славонији, Барањи и Западном Срему.   

Извор: Епархија осечко-пољска