Поводом још једне злонамерне клевете Цркве и свештенства
Поштовано Уредништво, Ваш лист "Курир" од 6. фебруара 2009. године донео је на насловној страни најаву "Поп купио радно место" а на осмој страни подужи текст "Мито у цркви" потписан иницијалима новинара К.М.
Не улазећи у аналитику самог текста, вероватно намерно замењеним именима и нехронолошким редом, он збуњује и оне којима су познате све чињенице.
Ово је само наставак одавно присутне злонамерне кампање против Цркве у најширој јавности, наручене споља а потпомогнуте и из Цркве како би и Њу, тај још једини морални ауторитет нашег народа понизили и дискредитовали.
На жалост, срамну улогу да буде копље тенденциозне кампање против Цркве, прихватио је Г. Миодраг-Миле Грочић, бивши председник Грађевинског одбора Храма Светог Вазнесења Господњег у Болечу.
Поменути догађаји из живота болечке парохије су само прозирни вео за покушај изазивања деобе међу свештенством и верницима, каква се могла видети у неким епархијама СПЦ у последње време. Овога пута то се чини посредством тзв. "босанског клана" који је наводно Његово Високопреосвештенство Митрополит Амфилохије "довео у Београд". Истине ради, целокупно босанско свештенство у Цркви Митрополит Амфилохије је затекао у Београду. На место Архијерејског намесника постављен сам од стране Његове Светости Патријарха српског Г. Павла пет месеци пре него што је Митрополит Амфилохије дошао на место заменика Његове Светости.
Та Босна - "Бедем Православља" (Свети Николај Жички), је у времену од 1945. до 1980. године дала највише свештенства Цркви (свештеника, монаха, епископа...) и имала је редовно велики одзив кандидата, за разлику од других крајева. Одабирани су само најбољи, а други су били слати тамо где је било непходно. На тај начин су се још од раније друге епархије попуњавале свештенством пореклом из Босне. Током последњих ратова од 1990. до 1995. године, у Србију је стигао нови талас верника и свештеника пореклом из Босне, који су приметни у свим срединама а који су значајно допринели унапређењу црквеног живота.
Тобожња продаја болечке парохије у износу од 30.000 евра, заклињање пред олтаром и друге изречене инсинуације, које нису вредне ни помена, само показују да Г. Грочић, на жалост, не зна ништа о својој Цркви нити како Она функционише.
Када је реч о градњи храма, заборавио је да помене да је тај "Грађевински одбор" био у обавези да сакупи новац и врати дуг каси Архиепископије у висини од 160.000 евра а који још увек није враћен. Такође, заборавио је да напомене да је Град Београд дао прилог за градњу храма у износу од 200.000 евра, а да су верници од укупне суме за изградњу дали 10 до 15%. Од свеукупне суме прилога верника половину су дали два мештанина. У овом тешком времену прилог сваке врсте за градњу храмова је добро дошао и са свесрдном захвалношћу га примамо, молећи се Богу за сваког дародавца.
Црква је током 2000 година постојања претрпела и много веће нападе и искушења.
Коначно, најискреније жалимо што ће све лажне оптужбе, које се на Суду докажу као неистините, имати како законске тако и канонске последице по живот дотичног верника СПЦ.
Београд, 6. фебруар 2009. године
Архијерејски намесник врачарско-грочански
протојерео-ставрофор
Драгомир Убипариповић
