Поводом ''Саопштења за медије'' Демократског савеза Бугара Главног одбора у Босилеграду
У ''Саопштењу за медије'' Демократског савеза Бугара Главног одбора у Босилеграду од 20. априла 2010. године, на најгрубљи начин се оптужује Српска православна црква ''као носилац крајњег великосрпског национализма", и износи се (цитат из саопштења Демократског савеза Бугара) „неоспорна истина да је Србија окупирала бугарске територије по Нојском уговору и да је током девет деценија спроводила невиђену политику националне асимилације против бугарског становништва'' (завршен цитат), Православна епархија врањска износи следеће чињенице ради објективног информисања јавности:
1. Српска православна црква, а самим тим и Православна епархија врањска као њен саставни део, није никада била носилац великосрпског национализма нити је организовала ''погребне церемоније'', већ напротив она је била и биће заштитник српског православног народа, његове духовности, културе и историје у складу са православним хришћанским учењем наше Свете Цркве, у коме се између осталог каже да ''љубимо и непријатеље своје''.
2. Спомен костурница у Сурдулици, у којој су биле похрањене свете мошти српских мученика побијених у Првом светском рату од стране бугарских окупатора, подигнута је 1924. године, а исту је обновило удружење ''Стара Сурдулица'' уз помоћ Министарства за рад и социјалну политику и Министарства културе 2007. године. Дакле, не ради се о ново изграђеној Спомен костурници, већ о обнови изузетно значајног споменика културе чијем су освећењу 1924. године присуствовали лично Његово Краљевско Величанство Краљ Александар и Краљица Марија Карађорђевић и представници Владе, а освећење је извршио Његова Светост Патријарх српски Господин Димитрије са епископима Српске православне цркве.
3. Спомен костурница је подигнута на истом месту где су је бугарски окупаторски фашистички војници 1941. односно 1943. године срушили.
4. Што се пак тврдњи и сумњи у веродостојност историјских чињеница везаних за стравичне злочине бугарских окупаторских јединица на подручју Сурдулице у Првом светском рату представнике ДСБ упућујемо на извештај Међународне комисије за ратне злочине, предвођене др Арчибалдом Рајсом, професором на лозанском универзитету из Швајцарске и Вилијамом Драјтоном, америчким новинаром која у свом изввештају сачињеном 18. децембра 1918. године у 15. тачака каже ''да је, према броју идентификованих жртава, број сурдуличких жртава између 3.000 и 4.000... неке од жртава биле су и живе закопаване'' а да постоји више локалитета где се налазе масовне гробнице са костима сурдуличких мученика. Овоме треба додати и чињеницу да је преко 180.000 заробљеника прошло кроз Сурдулицу на њиховом мученичком путу у интернацију у Бугарску или што је још страшније на стрељање.
5. Српска православна црква, односно Епархија врањска не призива никакве ''авети прошлости'' нити се бави било каквим политичким конотацијама догађаја из Првог светског рата, али сматра да је обнова Спомен костурнице и враћање земних остатака жртава у исту одговоран однос потомака према својим прецима који су побијени само зато што су припадали српском народу.
6. И на крају, случајно, или боље речено, по Божијем промислу, пронађене кости сурдуличких мученика пружају прилику свима нама, а нарочито припадницима ДСБ и представницима Амбасаде Републике Бугарске у Србији, који су се огласили поводом наведеног догађаја својим саопштењима, да се кроз покајање и опрост стави тачка на злочине учињене у Првом и Другом светском рату над недужним српским становништвом на подручју Сурдулице и југа Србије.
7. Све активности везане за обележавање наведеног догађаја 28. и 29. маја 2010. године, води Одбор који је конституисан 20. априла 2010. године у Сурдулици на челу са проф. др Томиславом Радојичићем који је овлашћен да у име Одбора даје изјаве за јавност, а зашто је ДСБ своје ''отровне стреле'' усмерио ка Српској православној цркви, односно епархији врањској, то је познато само њима и представља наставак њихове недобронамерне политике према Српској православној цркви и српској држави, јер како другачије разумети њихову тврдњу из наведеног саопштења о ''српској окупацији бугарских територија по Нојском уговору и током девет деценија спровођења невиђене до сада политике националне асимилације против бугарског ставновништва...''.
8. Српска православна црква, Епархија врањска је до сада предано радила, а радиће и у будуће на зближавању братских - српског и бугарског народа и на јединству наших сестринских Цркава. Нећемо дозволити никакву политизацију неспорних историјских чињеница без обзира ко то и због чега желео.
Канцеларија Епархије врањске
Извор: Епархија врањска
