Позив мира и љубави епископа Херувима у Вуковару

-Ми овде, заједно са свештеницима, проповедамо љубав која трпи, која није лицемерна, која поштује и прашта. У сваком човеку, без обзира које је он националности или боје коже, препознајмо свога ближњега - то је пут Јеванђеља, поручио владика Хервум.

На празник Полагања ризе Пресвете Богородице и празник Светог патријарха јерусалимског Јувеналија, 15. јула 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим је благоизволео да служи свету архијерејску Литурију у Саборном храму Светог оца Николаја у Вуковару. Саслуживали су протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, архијерејски намесник вуковарски, јереј Вукашин Цветојевић и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља.

Својим умилним гласовима на литургијске прозбе и возгласе одговарала је богословска омладина заједно са верницима из Вуковара. На крају свете Литургије Епископ је поучио сабрани народ и свештенство пригодном беседом, коју доносимо у целости: 

-У име Оца и Сина и Светога Духа!  Драга браћо и сестре, благодаћу Божјом сабрани у овоме светоме храму Светога оца Николаја, који је милошћу и благодаћу Божјом, после свих страдања које је ова црква претрпела, опет обновљен и, ево Богу хвала, активно се у њему одвија богослужбени живот наше Свете Цркве. Овом приликом желим да заблагодарим Господу што сам данас овде у Вуковару, у моме родноме месту, једном дивном граду на обали Дунава, граду који свакако треба да буде град Јеванђеља, град мира, град љубави, град међусобне толеранције. На то смо позвани, на то нас позива наша Света Црква, на то нас позивају оци наши и наши преци који су живели на овим просторима и сведочили не само културу и традицију нашега народа већ и духовне вредности које су носили заједно са собом, а то су вредности Крста, Јеванђеља и Цркве Божје.

Радујем се због тога што сам данас овде, у овоме граду који свакако својом лепотом и културом плени све оне који су добронамерни људи, који га посећују и долазе у њега са чистим срцем. Радујем се данас што сам у овоме обновљеноме храму, јер још као дете док сам био овде овај храм је био срушен, није био у богослужбеној употреби, а ево данас овде, са овога места где смо принели Жртву од свих и за све, одслужили смо најсветију божанску Литургију. Заједно са братијом свештеницима и верним народом принели смо Господу Жртву, као што је овај наш народ овде, у вековима који су иза нас, принео ову цркву Спаситељу и Творцу своме.

Наша Света Црква нас је увек учила и увек нас учи да будемо људи мира и љубави. Изнад свих, Свети апостол Павле, у својој Химни љубави, управо нас том и таквом вером учи. Поред вере, наде, он истиче љубав као најбитнији елеменат сваког хришћанина, јер живети љубављу значи волети Бога и живети у заједници са самим Богом. Љубав по Светом апостолу Павлу је љубав која трпи и која није лицемерна, која поштује, која прашта. Управо такву љубав Ми овде, заједно са свештеницима, проповедамо, да та љубав треба да прашта, да воли и да у сваком човеку, без обзира које је он националности или боје коже, препознамо свога ближњега. То је заправо пут Јеванђеља, то је заправо пут Крста, пут преображења свакога хришћанина. Тако треба да живимо, тиме треба да се владамо и да у овој држави, у којој живимо својом културом и традицијом, употпунимо један кутурни простор који је, свакако, и део онога што ми можемо тој држави да дамо.

Ево, данас, и кроз свето Јеванђеље од Светог апостола јеванђелиста Матеја могли смо да чујемо и да се упознамо са слепим човеком и бесомучним човеком, који су милошћу Божјом и вером били излечени. Управо та милост и љубав Божја се непрестано, и сваке недеље, излива кроз свету тајну причешћа, јер, како је то Свети Игњатије Антиохијски рекао још у 2. веку, причешће је лек бесмртности, лек који лечи сваку болест људску. И сваке недеље када се служи света божанска Литургија треба да приступамо светој Чаши, да се причешћујемо пречасном Крвљу Господа Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа, јер је то тајна наше вечности, тајна нашег односа са самим Богом, а свакако и односа са својим ближњима. Стога, треба да се непрестано причешћујемо, непрестано да приносимо Жртву Богу кроз свету тајну причешћа.

Радујући се што сам данас ту, желим вам свако добро, да се милост Божја излије на овај град, на овај свети храм, да он заблиста славом и блистањем оним које је имао кроз сву своју вечност, како су нам то предали и наши преци у наслеђе. Живели, Бог вас љубио и благословио и свако вам добро даровао. Амин. 

После евхаристијског сабрања у цркви, у Парохијском дому у Вуковару је уследила трпеза љубави, на којој се наставила прослава празника. 

Извор: Епархија осечко-пољска