Правда на "мртвој тачки"

Случај бруталног пребијања свештеника Српске православне цркве Јеремије Старовлах и његовог сина Александра, ни пет година након што су их без икаквог разлога на Палама у њиховом дому у глуво доба ноћи претукли припадници међународних снага у БиХ, не само да још није добио правни епилог него није ни кренуо са "мртве тачке".

Адвокат Старовлаха Миљкан Пуцар рекао је СРНИ да је Апелационо вијеће Суда БиХ недавно донијело одлуку којом је утврдило да је овај суд надлежан по тужби Старовлаха против државе БиХ.

"Првобитно се Суд БиХ био прогласио ненадлежним по тужби Старовлаха против државе БиХ и предмет упутио на Основни суд у Сокоцу. Ја сам на то рјешење Суда БиХ уложио жалбу коју је Апелационо вијеће уважило и прогласило Суд БиХ надлежним по тужби" - појаснио је Пуцар.

Он је подсјетио да се тужбом тражи накнада штете за претрпљене повреде, умањење животне способности, страх итд.

"Тужена је држава БиХ, јер је потписала да преноси своје суверене надлежности на тадашњи СФОР и НАТО. Пошто БиХ као држава није ништа учинила да заштити своје грађане, онда смо ми поднијели тужбу против БиХ" - појаснио је Пуцар.

Он је подсјетио да је и Влада Републике Српске /РС/, рјешавајући по захтјеву породице Старовлах, послала допис Министарству иностраних послова БиХ /МИП/ да овај проблем буде ријешен дипломатским путем, преко институција БиХ.

Правобранилац БиХ Драгица Милетић рекла је СРНИ да Суд БиХ још није доставио тужбу Старовлаха Правобранилаштву БиХ ради давања одговора.

"Ја сам информацију о овом предмету доставила Савјету министара БиХ да их упознам да већ постоји парница" - рекла је Милетићева, додајући да о томе још није добила став Савјета министара БиХ.

Портпарол Суда БиХ Мануела Хоџић рекла је СРНИ да ће овај предмет бити поновљен, односно да ће бити поновљен поступак.

"Предмет се тренутно налази код судије и у фази је припреме за рад. Предмет је добио нови број и поступак иде од почетка, односно комплетира се спис" - рекла је Хоџићева.

Жељко Самарџија, шеф Кабинета замјеника министра иностраних послова у Савјету министара БиХ Ане Тришић-Бабић, потврдио је СРНИ да је Влада РС у овом случају испоштовала процедуру и обратила се МИП-у БиХ да овај проблем буде ријешен у складу са међународном праксом у сличним ситуацијама.

"МИП БиХ је то упутио надлежној команди међународних снага у Сарајеву. Они су једно вријеме били апсолутно незаинтересовани за било какву врсту комуникације са нама око тога. Први пут су одговорили да нису надлежни. Онда смо послали и другу, па трећу ургенцију, и тек након треће ургенције су се огласили и одржан је прије око два мјесеца неки радни састанак са представницима МИП-а на којем су они рекли да се не сматрају надлежним за такву врсту обештећења и да су дјеловали у складу са мандатом и да се не сматрају одговорним за било шта у том случају" - рекао је Самарџија.

Он је нагласио да се од овог случаја неће одустати и да се на њему интензивно ради.

За лијечење Старовлаха до сада је потрошено више десетина хиљада КМ, а НАТО и СФОР су нудили 70.000 КМ као помоћ, али не као одштету него као "чин добре воље".

Мултинационалне снаге у БиХ исплатиле су Црквеној општини Пале за оштећење Парохијског дома 6.150 евра.

БРУТАЛНИ НАПАД

Припадници међународних снага у БиХ - НАТО-а и тадашњег СФОР-а - прије пет година су у ноћи са 31. марта на 1. април 2004. године, извели војну акцију на Палама у којој су тешко повриједили тадашњег свештеника цркве Успенија Пресвете Богородице пароха Јеремију и његовог сина вјероучитеља Александра.

Војници су око један час иза поноћи, уз употребу силе, ватреног оружја и експлозива упали у Парохијски дом који се налази тик уз цркву, а потом и у станове свештеника Старовлаха и Момира Зекића, који се налазио изнад просторија Парохијског дома.

Непосредно по упаду у стан Старовлаха, војници су Јеремијину супругу Виторку затворили у једну собу, а њега и сина Александра почели брутално тући. Александар, који се опорављао од операције жучи, од силине удараца је пао у кому.

Након једночасовног иживљавања, припадници мултинационалних снага су тешко повријеђене Старовлахе хеликоптером пребацили у Тузланску болницу. Полумртва тијела само су унијели у болницу и спустили их на под ходника и након тога брзо напустили ову здравствену установу.

Медицинско особље дуго времена није знало о каквим је пацијентима ријеч и ко су ти људи уопште, а сазнали су то након што их је назвала Виторка.

Иако су припадници мултинационалних снага тврдили да су Старовласи повреде добили од детонације експлозије динамита, медицинским налазима је утврђено да су брутално испребијани. Јеремија је задобио повреде главе, грудног коша, ребара и кичмене кости и хитно је оперисан, као и Александар који је тек након неизвјесног и упорног лијечења изашао из коматозног стања.

Више високостручних медицинских екипа из Тузле, Бањалуке, Војно медицинске академије /ВМА/ у Београду прегледало је двојицу настрадалих и нису ништа пронашле што би упућивало на повреде задобијене детонацијом или пушчаним зрнима. Сви се слажу да су повреде настале јаким ударцима тупим предметима.

Старовласи су из Тузланске болнице гдје су им спашени животи и пружена максимална медицинска помоћ, пребачени на ВМА у Београду гдје је настављено њихово лијечење.

И Истражна комисија о догађајима на Палама чији је Извештај усвојио и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, потврдила је да су Старовласи повријеђени "дејством тупог предмета, тешког и замахнутог механичког оруђа и дијеловима тијела."

У извештају се као неспорно наводи да су војници, након акције, тешко повријеђене Старовлахе оставили у ходнику Тузланске болнице као Н.Н. лица, а да су љекари одмах констатовали тешке повреде главе, вратног пршљена и сломљене надлактице код оца Јеремије, као и прелом свих костију лица и ране на грудном кошу код његовог сина Александра.

Своје закључке Комисија је извела на основу података које су добили из Тузланске болнице, Окружног тужилаштва у Источном Сарајеву, МУП-а РС, Министарства безбједности и ВМА.

НАПАД ПАЖЉИВО ПРИПРЕМЉЕН

Припадници мултинационалних снага су у јануару 2004. године извели сличну акцију на православну цркву и њено свештенство у Палама. Они су и тада дошли иза пола ноћи, али том приликом нису користили силу.

Свештеник Старовлах је љубазно отворио врата и примио их у своју кућу. Омогућено им је да виде и уђу у све просторе и добију све податке које су тражили. На располагању су им били Парохијски дом, свештенички станови и црква.

Чак им је свештеник Старовлах помагао како и на који начин да дођу до одређеног простора као што је поткровље, црквени звоник и слично. Било им је омогућено чак и да, не улазећи, погледају олтарски простор цркве у који могу да уђу само свештена лица.

Војници су том приликом камерама снимили све просторије и њихов распоред. Узели су све податке - ко гдје живи, ко у којем кревету спава. Забиљежили су и најмање ситнице о просторима које су обилазили, од распореда намјештаја до димензија свих простора.

На крају ове `ноћне експедиције` свештеник Старовлах им је љубазно саопштио да ће им се увијек ставити на располагање када желе да обиђу просторе православне цркве и друге објекте, јер Црква нема шта да крије. Он им је рекао да се осјећају увијек слободно да дођу када за то осјете потребу или једноставно када пролазе поред православне цркве.

ОПРАВДАЊЕ ЗА АКЦИЈУ

Званични став мултинационалних снага за ову акцију био је да су је извели с циљем чврстих дојава да се ту налази осумњични за ратне злочине, тачније Радован Караџић.

Тадашњи међународни представник у БиХ Педи Ешдаун оправдао је акцију СФОР-а, првобитно изјавивши да се она базирала на чланку листа "Дневни аваз", неколико дана прије бруталне акције, у којем се наводи да је свештеник Јеремија, наводно, рекао да је дужност сваког свештеника да чува Караџића, те да је неопходно обновити четнички покрет у БиХ.

"Дневни аваз" прије објављивања чланка, у којем су били пренесени наводи из једног црногорског листа, није контактирао Јеремију како би провјерио тачност његових изјава.

А о каквом је човјеку и свештенику ријеч говори сљедећа прича. На почетку рата у БиХ свештеник Старовлах био је на служби у Илијашу све до 1997. године. Тадашње власти оптужиле су имама Исламске заједнице у Старом Илијашу Омера Штуловића за посједовање веће количине наоружања које је дијељено муслиманском становништву. Свештениик Јеремија учинио је све да имама Штуловића и његову породицу изведе на, за њих, безбједну територију. Он их је одвео својој кући гдје га је као добар домаћин угостио и дао му своје одијело. Уз сукобљавање са властима он је успио да имама са породицом изведе на територију која је за њих била безбједна.

БАТИНАШИ НЕ ПРИЗНАЈУ КРИВИЦУ

Непосредно након акције НАТО је на својој интернет страници саопштио да је у акцији учествовала мјешовита јединица оформљена од војника из Италије, Словеније, Велике Британије, САД, Румуније, Мађарске и Аустрије.

Осим Италије, земље чланице НАТО и чији су војници били у саставу СФОР-а, за које се вјерује да су учествовале у акцији, углавном су се оглушиле о захтјеве Окружног тужилаштва из Источног Сарајева о утврђивању кривичне одговорности њихових држављана.

Неке од њих попут Велике Британије и Словеније, траже да им прво буду достављена имена њихових војника, јер без тога, наводно, не могу да покрену истрагу. Имена припадника јединице држе у тајности и никад нису објављена.

Након акције мултинационалних снага на Палама, Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ оформио је Истражну комисију за утврђивање истраге о догађајима на Палама, чији је извјештај прослијеђен парламентима свих земаља чији су војници учествовали у акцији.

Одлуком Његове светости патријарха српског господина Павла отац Јеремија службује у храму Светог Ђорђа на Бежанијској коси у Београду гдје и живи са породицом.

Јеремији и Александру остале су трајне посљедице од пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ.

СРНА, Приредио: Невенко ЕРИЋ

Извор: Митрополија дабробосанска