Правни савјет Митрополије црногорско-приморске жалио се Венецијанској комисији и ОЕБС-у због Нацрта закона о слободи вјероисповијести
Правни савјет Митрополије црногорско-приморске упутио је писмо Венецијанској комисији и Оргапизацији за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС) у којем је указао да је нацрт закона о слободи вјероисповијести припремљен на нетранспарентан, дискриминаторан и противправан начин и без потребног дијалога.
У писму које потписује протојереј сгаврофор и координатор Правног савјета др Велибор Џомић наводи се да је православна црква, односно Митрополија, схватајући важност закона и антиевропска рјешења која садржи, предузела бројне активности током јавне расправе. Наши експерти су саставили примједбе на 80 страница, а министарству је од православних манастира, црквених општина, свештеника, чланова црквених одбора и других црквених установа у писаној форми достављено око 4.500 примједби као и преко 30.000 потписа грађана који су захтијевали да се нацрт закона повуче из процедуре и процес врати у законите токове са новом радном групом у коју би били укључеnи представници заинтересованих страна, цивилног сектора и експерата.
Министарство је, сходно програму јавне расправе, било дужно да на својој интернет страници и на порталу електронске управе објави извјештај са јавне расправе до 7. октобра, али то ни до данас није учињено. Министарство до данас није одговорило ни на једно од стотина постављених питања у вези нацрта закона, упозорио је Џомић у писму.
У процес ушли без стратегије и плана
Џомић објашњава да се у процес примјене закона ушло без адекватне стратегије и акционог плана.
Осим што у Радну групу нијесу укључени представници цркава и вјерских заједница, министарство је радну групу формирало противно важећој Уредби о начину и поступку остваривања сарадње органа државне управе са НВО. Цивилни сектор није обзвијештен о припреми овог закона јавним позивом. Такође, ниједан експерт изван састава Владе није укључен у радну групу. Данас се на челу Радне групе налази историчар Драгутин Паповић, који је докторирао на тему идеологије Савеза комуниста Југославије. Радна група је, дакле, формирана нетранспарентно и на начин који је противан важећим прописима и досадашњој пракси. Министарство је већ на почетку овог процеса порушило све основе међусобног повјерења и добре намјере, тврди Џомић.
Указао је да је о неусаглашености нацрта закона са међународно правним актима о људским правима и правним поретком Црне Горе довољно речено у примједбама које су достављене министарству и које су преведене на енглески језик.
Нацрт закона не одговара друштвеној стварности Црне Горе. Уз њсга није достављено образложење и практично је непримјенљив. Њиме се на најгрубљи могући начин задире у унутрашње устројство цркава и вјерских заједница, прекомјерно се ограничава и индивидуални и колективни аспект слободе вјероисповијести, укидају раније стечени правни субјективитети, прекида континуитет њиховог вишевјсковног постојања и атакује на њихова својинска права над сакралним објектима и непокретностима које им припадају и над којима имају право својине. Одредбама из нацрта закона се суштински поништавају одредбе из уговора које је Влада потписала са Римокатоличком црквом и Исламском заједницом. Примједбе наше цркве су готово идентичне са примједбама Римокатоличке цркве и Исламске заједнице. Дух нацрта закона је такав да је суштински супротстављен духу одредбе из члала 17 став 3 Лисабонског уговора. Исказујући заинтересованост за доношење новог закона о слободи вјере и правном положају цркава и вјерских заједница, сматрамо да је тешко да се постојећи текст нацрта закона усклади са међународно правним актима о слободи вјероисповијести, Уставом и законима Црне Горе и друштвеном реалношћу. Несумњиво је да постојећа радна група у којој нема ниједног експерга из ове области то није у стању да уради без стручне подршке представника заинтересованих страна, цивилног сектора и експерата из земље и иностранства, истакао је Џомић.
Џомић истиче да Православна црква не тражи привилегије, посебан правни статус и да се не залаже за дискриминацију него да је њен циљ да се у нови акт примијени начело кооперативне одвојености цркава и вјерских заједница од државе и најбоља пракса савремених европских држава.
Православна црква је 2012. године обавијестила Владу о неопходности припреме и доношења новог закона и изразила своју заинтересованост да делегира једног стручног представника у радну групу за припрему предлога. Тадашњи министар правде и људских права Душко Марковић, сада потпредсједник Владе, у јуну 2012. године исказао је разумијевање за укључење представника Православне цркве и других вјерских заједница у процес припреме закона. У међувремену, формирана је нова влада, а дужност министра за људска и мањинска права је преузео актуелни министар Суад Нумановић, иначе љекар по професији, наводи се у писму.
Џомић подсјећа да је Митрополија 2013. године обавијестила Министарство за људска и мањинска права о захтјеву да делегира једног стручног представника у састав радне групе за израду закона, али им није одговорено.
Милан Секуловић, Извор: Дан
Извор: Митрополија црногорско-приморска
