Православно сиротиште у Гватемали добило законско право да остане на свом власништву

Мајка Инес, игуманија манастира Свете Тројице у Аматитлану у Гватемали и настојатељица сиротишта Огар Рафаел Ајау (Кућа св. Рафаила) у Гватемала Ситију, објавила је радосно саопштење у којем изражава задовољавајући крај правним биткама које су погађале сиротиште током прошле године. Саопштење је објављено на вебсајту Пријатељи Огар Рафаел Ајауа  и на њиховом Фејсбук налогу.

Сиротиште је основано 1857. године и имовина у престоници дата је мати Инес и монахињама  Свете Тројице 1996. године од стране бившег председника Арзуа на период од педесет година. Међутим, само две недеље после ужасног пожара у другом сиротишту, државни тужилац послао је писмо у којем је истакао да ће држава да преузме поново посед, упркос томе што је оно дато монахињама на педесет година. Држава је у свом захтеву тражила посед за негу деце са много неопходнијим потребама, и да законски споразум са манастиром никада није јасно регистрован и тако није обавезујући.

Сиротиште је био дом стотинама деце током претходних година, и успешно је послало одатле 500 деце на усвајање. Овај посед у Гватемала Ситију такође се користи за јавне школе са посебним образовањем, општинску занатску школу, слободан Рафаел Ајау Онлајн Универзитет, културни центар и др.

Потом су адвокати сиротишта написали и предали жалбу заштите (ампаро) да би заштитили уставна права свих повезаних са сиротиштем, јер они који буду избачени неће имати где да оду. Преко 400 деце су дневно збринута у сиротишту, а више од 80 њих је са посебним потребама.

Петиција је објављена на интернету и неколико мирних протеста је организаовано као подршка манастиру и сиротишту, али игуманија је после маја прошле године рекла да су њени покушаји били неуспешни и да сиротиште мора да се исели.

Међутим, последње саопштење из манастира има радосну вест:

„Желимо да објавимо јавно резултат у вези са жалбом АМПАРО која је поднета у циљу да не будемо избачени из зграде познате као Огар Рафаел Ајау, а која је уступљена нама 1996. године на 50 година, да радимо милосрдни посао. Ситуација је решена у нашу корист, због чега смо веома захвални. Ово нам омогућује да наставимо посао са децом који смо радили до сада.

...

У име деце и старијих који чине наш дом, у моје име матере Инес Ајау Гарсиа и монахиња са мном, и г. Уго Марокина, адвоката, захваљујемо вам из дубине наших срца: Хвала вам пуно и нека вас Бог благослови!“

Извор: ОСР (са енглеског – Информативна служба СПЦ)