Духовне радости у Далмацији

Празник Свете Недеље у Развођу. Храмовна слава у Карину.

Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Никодим служио је 29. јула 2018. године свету архијерејску Литургију у Развођу. У цркви Свете великомученице Недеље велики број верника из разних крајева окупио се да би заједно, у љубави и радости, прославили у својим молитвама спомен дивне светитељке. -Истрајна у својој вери, чак и када је изложена најгорим мукама, Света Недеља постала је и остала светли пример за хришћане. Њено нас житије поучава да истинска слобода лежи управо у вери у Господа коју нико, ни на који начин не може да нам одузме, поручио је владика Никодим.

-Ову светитељку која је пострадала мученичком смрћу због тога што није хтела да се одрекне Христа, традиционално прослављамо под окриљем овог светог храма. Драго ми је да сте дошли, да се данас овде окупимо и радујемо једни другима, иако живите расути по читавој васељени. Кроз то показујете љубав према овоме крају, према нашој Цркви и према нама који смо остали овде да живимо и у ова тешка времена. Кроз те сусрете и виђења ми знамо да нисмо заборављени, поручио је епископ Никодим и свим окупљеним верницима од срца честитао храмовну славу.

На дан када Црква слави дивне светитеље, малог Кирика и његову мајку Јулиту, 28. јула 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Никодим служио је свету архијерејску Литургију у Карину. Храмовна слава окупила је у каринској цркви велики број верника који су у светом сабрању узнели своје молитве Господу. Након Литургије свима њима епископ Никодим је честитао славу и пожелео срећан празник уз неколико речи о његовом пореклу и суштини.

-Света Јулита, родом из богате и племените породице, веома рано је остала удовица и са својим сином Кириком живела је у време безбожног цара Диоклецијана. Бежећи од прогона хришћана њих двоје су стигли у један киликијски град, где их је неко издао да су племенитог рода и да су хришћани. Државне власти су их ухватиле и подвргле мучењу не би ли натерали Свету Јулиту да се одрекне Христа, али она, као и мали Кирик који је већ са три године био утврђен у вери, исповеди да је хришћанка. Тако су ово двоје светитеља пострадали на најгори могући начин, али су ослобођени тим својим страдањем и вером у Христа, а њихове душе су настањене тамо где праведници пребивају, у месту радости, рекао је Владика и додао:

-Треба да се водимо њиховим примером и да сваки дан свога живота живимо слободно, као хришћани, да се заједно окупљамо око Свете Цркве и бринемо једни о другима. Као круна свега тога треба да се причешћујемо Телом и Крвљу Христовом и кроз такав живот постанемо наследници Царства Небеског, а то нам је као хришћанима најважнији животни циљ, нагласио је Епископ далматински.

Извор: Епархија далматинска