Празнична сабрања у Епархији бихаћко-петровачкој
Богојављење у Шипову. Крстовдан у Горњем Рибнику. Архијерејска Литургија у Ливну.
Шипово - Шипово, град који се налази на пет ријека, посјетио је Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије и одслужио свету архијерејску Литургију. Владици Атанасију саслуживали су часни свештеници парохија шиповских. Многобројни вјерници окупили су се у светом храму да се помоле Богу, узму учешће у светој Литургији и да чују надахнуте ријечи владике Атанасија, који је и овог пута одржао прелијепу и поучну бесједу објаснивиши теолошки и сотиролошки значај празника Богојављења.
Као и предходних година, у Богојављенској литији се отишло до ријеке Пливе гдје је извршено освећење воде. Дух Свети, који силази на воде када је Крст Христов погружен у њих, силази и на цијелу природу, говори Свети Јустин Ћелијски. Упућене су молитве Богу да сачува град и народ од свих непријатеља видљивих и невидљивих и да му подари снаге и моћи да одоли сваком ђаволском насртају, да би поживећи часно и поштено имали са чим изаћи пред Милоша и пред друге српске витезове. -Христос је на водама Јордана уништио главу змије - оне змије која је преварила Адама и Еву, али је била побијеђена смерношћу Исусовом, рекао је Владика.
Стојећи покрај предивне ријеке житељи Шипова су се присјетили и оних страшних дана када је у њу брат бацао брата и комшија комшију, када је Плива освећивана крвљу крајишких мученика који пострадаше за вјеру и лијепо име Исусово и који су знали да је земаљско за малена царство.
Горњи Рибник - У навечерје великог хришћанског празника Богојављења, на Крстовдан 18. јануара 2016. године, Његово Преосвештенство Eпископ бихаћко-петровачки г. Атанасије служио је свету архијерејску Литургију у храму Рођења Пресвете Богородице у Горњем Рибнику. Саслуживали су протонамјесник Горан Травар, парох подбрдско-грачачки; јереј Бошко Максимовић, парох ораховљанско-чађавички; јереј Александар Ђурић, парох подрашнички; јереј Немања Грабеж, парох врбљански и епархијски протођакон Никола Перковић. За пјевницом су појали протонамјесник Дејан Зељкић, парох рибнички, јереј Владимир Максимовић, парох кључки, као и присутни богослови.
Светој Литургији је присуствовао велики број вјерника, а многи од њих приступили су светој тајни причешћа. У току свете Литургије, послије заамовне молитве, обављен је чин великог освећења воде.
Окупљеном народу Божјем обратио се владика Атанасије, који их је у својој надахнутој бесједи поучио о сотириолошком и педагошком карактеру празника Богојављења. -Цијело ово вријеме од Божића до Богојављења, браћо и сестре, једна је цјелина, један велики празник. Баш тако, као један празник, Божић и Богојављење, славили су се у првим вијековима. Црква је касније раздвојила те празнике, те се Божић слави одвојено од Богојављења. Бог се јављао постепено, корак по корак, прво се Оваплотио, затим се дао обрезати, како би испунио прописе Мојсијевог закона, а након тога, као одрастао човјек, дошао је код Јована Крститеља да се крсти на ријеци Јордан. Све моменте, све кораке Божјег јављања човјеку, Црква је из педагошких разлога обиљежила богослужбеним прослављањем неколико празника, који се ево непрекидно славе од Божића до Богојављења. Господ хоће да буде у потпуности са нама, најприсније да нам се открије и заједничари са нама људима. Тој најдивнијој тајни и пуноћи Божијег откривења човјеку учи нас Црква овим празничним богослужењима. Господ је приступио к нама са жељом да најприсније буде са нама и да ми никада не будемо сами. Својим оваплоћењем и јављањима Господ нас је преобразио, дајући нам нову силу, снагу, моћ, здравље и све што је потребно за живот. А шта ми треба да учинимо, како да одговоримо на ово јављање, на овај најприснији сусрет? Као што је Господ изашао нама у сусрет, тако и ми треба да изађемо Њему у сусрет, да му на показану љубав узвратимо љубављу. Треба да се прилагодимо Њему, јер Он свесилни и свемогућии Бог, прилагодио се нама људима. Ко се коме прилагођава? Онај ко некога воли, он се њему прилагођава. Прилагодити се може онај који је смирен, онај који у свом срцу гради мјесто за другога и прихвата га. Горд човјек се не може никоме прилагодити, јер он је охол, осион, надмен и пун себе. Онај који је пун себе, он у тој својој „себепуноћи“ нема мјеста за другога. Господ се у својој смирености прилагодио нама, узео наше тијело, обожио га и прославио га. Прилагодити се другом и вољети га, може само смирен човјек, онај који стекне благодатну Христовоу смиреност. Зато смо данас на Крстовдан и ми дошли на Јордан, да слушамо проповјед Јована Крститеља. А Свети Јован нас позива да се покајемо. Наш потпуни сусрет са Господом јесте покајање. Покајање је заузимање другачијег става према животу. То је став трезвености, разумности, то је готовост и спремност на другачији живот. Ако смо до сада живели у забораву и отуђености, од данас ћемо гледати отворених очију и водити рачуна о сваком дану нашег живота. Видјећемо ближње поред себе, посветићемо им пажњу, погледати и згрлити. У покајању вапијемо Богу да нас очисти. Зато је ту Јорданска вода, данас смо овдје осветили воду у храму и осветићемо воде ријеке Рибник. Сад је и наша вода јорданска вода. И као што је она вода имала силу да очишћава оне који су долазили Светом Јовану да их крсти, тако и ова вода има ту моћ да очишћава све нас. Неко ће питати зашто је Господ дошао на Јордан, зашто је Он дошао у воду очишћења, да ли Му је то требало? Господ је наш највећи педагог и учитељ. Христос је то учинио ради нас, да нам покаже како да приступимо к Њему. Њему приступамо смирени и очишћени. Ссусрет са Господом подразумјева смиреност и очишћење од гријехова. Само очишћени у водама Јорданским од гријеха и смирени попут Њега, можемо да хитамо Господу у сусрет и да остваримо пуноћу заједнице са Њим, поручио је, између осталог, у својој бесједи епископ Атаанасије.
Послије свете Литргије услиједилила је литија кроз питомо крајишко мјесто Горњи Рибник. Пуноћа Цркве Божје: епископ, свештенство, дјечица која су носили иконе, и мноштво вјерног народа, уз појање Богојављенског тропара „Во Јордање“, прошавши литијом кроз Горњи Рибник, спустили су се до ријеке Рибник, која је том приликом освећена. До крста је пливао храбри благочестиви младић Марко Галић из Доње Превије. Марку, којем је ово већ трећи пут да најбрже и најхрабрије доплива до Часног крста, просвећени Владика је, у знак благодарности за труд и Божјег благослова за будуће подвиге, даровао крст.
За Епископа и свештенство, домаћин овог сабрања, протонамјесник Дејан Зељкић са супругом, припремио је трпезу љубави у своме дому.
Ливно - У недељу пред Богојављење, 17. јануара 2016. године, када Црква прославља 70 Светих апостола, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Атансије служио је свету архијерејску Литургију у Ливну. У храму Успења Пресвете Богородице, са Епископом су саслуживли протојереј Слободан Кљајић, парох гламочки; протојереј-ставрофор Жељко Ђурица, парох лијевањски и протођакон Никола Перковић, док је за пјевницом одговарао јереј Срђан Белензада, парох веселињски. Иако су ових дана због зиме и хладноће, лоши услови за путовање, то није спречило Епископа да посјети овај дио своје Епархије.
У Ливну данас живи веома мали број православних Срба, али је у прошлости њихов културни и црквени живот био на завидном нивоу што поносно свиједочи храм Успења Пресвете Богородице са својом имовином и богатом историјском прошлошћу. Храм у Ливну спада међу веће православне храмове у Босни и Херцеговини и представља јединствен примјер у архитектури православних храмова. Саграђен је 1859. године у рекордном времену. По предању, кажу да је саграђен за мјесец дана, јер су се Срби бојали да их неко од нижих органа власти не би прекинуо у раду, без обзира на султанову дозволу. Покрај храма је био саграђен дрвени звоник, који је служио 30 година, све до 1889. године кад је уз храм саграђен од тесаног камена нов звоник. Недалеко од храма, 1874. године саграђена је нова српска школа која је послије Другог свијетског рата национализована и данас служи као гимназија. У истој згради је била пошта и парохијски дом а од 1907. године и просторије Српског пјевачког и тамбурашког друштва “Сундечић“ које је имало своју читаоницу и библиотеку у њој.
Велика разарања и страдања епархија бихаћко-петровачка је доживјела у прошлости, што није заобишло ни парохију лијевањску и њене православне вјернике. У првом свјетском рату, храм Успења Пресвете Богородице и просторије СПТД “Сундечић“ су опљачкане и многе вриједне ствари упропашћене и однешене. У другом свјетском рату, храм је такође опљачкан и оштећен, парохијски дом бомбардован а црквена архива и библиотека уништени. Од стране усташке руке, црква је остала без свога свештеника протојереја Косте Станишића и готово без свих вјерника. У последњем рату парохијски дом је девастиран а канцеларија у парохијском дому запаљена. Храм је такође девастиран и запаљен на Видовдан 28. јуна 1992. године. Том приликом је изгорио звоник а богату збирку вриједних икона, и остале богослужбене предмете, сачувао је жупник ливањски, фра Марко Гело. Неке од икона из те колекције вјероватно су припадале и појединим изумрлим ливањским породицама па је збирка драгоцјена и за теолога и за историчара. Године, 2006. храм је са иконама и осталом имовином стављен под заштиту Завода за заштиту споменика културе а црква проглашена националним спомеником. Након тога, уз помоћ Владе Србије обновљен је звоник а уз помоћ Федералног министарства културе и спорта, у Музеју Републике Српске почела је рестаурација икона угрожених влагом која још увијек траје.
Данас у Ливну постоји и капела - спомен крипта Свете великомученице Марине - Огњене Марије, саграђена 1991. године у којој су, 11. августа исте године сахрањене мошти преко 1200 мученика извађених из јама ливањског краја, а страдалих у Другом свјетском рату. Без обзира на бурну прошлост, велика разарања и страдања, храм Успења Пресвете Богородице и Црква као заједница вјерних у Ливну, данас стоји као неуништиви „стуб и тврђава истине“ (1.Тим.3,15). То доказује и данашње литургијско сабрање, јер по ријечима Христовим „гдје су два или три сабрани у име моје, ондје сам ја међу њима“ (Мт.18,20).
Извор: Епархија бихаћко-петровачка
