Празнично бденије у Костајници

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је вечерас празнично бденије у храму светог великомученика Прокопија у Костајници. Његовом Преосвештенству саслуживали су протосинђел-ставрофор Данило (Радојчић), јереј Александар Лучић и протођакони Жарко Мијатовић и Славољуб Милошевић.

„Чули сте у вечерашњем појању ријечи псалмопјевца Давида гдје се каже: „Господ је заштита моја, Господ је тврђава моја, Господ је спасење моје када га год призивам у помоћ". Та мисао светога цара Давида је одраз стања његове душе која је жедна Господа попут кошуте која је жедна за извором хладне воде. Сваки истински хришћанин у животу своме труди се да има снагу вјере да је Бог наш помоћник. И када страдамо, и када смо радосни, и када смо тужни обратимо се Господу. Не испитујмо много зашто нам се дешава нешто у животу него вапимо Господу: Господе нека буде воља Твоја. Свети великомученик Прокопије кога вечерас почињемо славити живио је у трећем вијеку. Отац му је био хришћанин а мајка многобошкиња. Врло брзо је због своје љубави према војничким вјештинама напредовао до царскога двора. Након што је доживио да му се Господ јави постаје хришћанин веома ревностан у вјери. Када је видио шта се све ради према хришћанима јавно се декларисао да је хришћанин и пред судијом исповиједио је вјеру у једнога Бога. Због своје оданости Христу он је страшним мукама мучен. 12 дјевојака које су дошле у затвор њему у посјету пострадале су заједно са његовом мајком која је и сама на крају пострадала Христа ради", истакао је Владика Василије и додао:" Смисао нашега живота јесте да тражимо своју идентификацију у времену и простору у којем живимо и да сагледамо ко смо и шта смо? Морамо схватити да смо народ Божији и да нам је свима Бог Отац. Боже помози ми да будем милостив према ближњима као што си Ти милостив према нама. Добро сте ми знани ви костајничани. У временима када се Бог није смио славити ви сте храбро величали Тројединог Бога. Ја сам као дијете из Добоја добио батина због вас костајничана када сам са покојним протом Љубом прешао чамцем овамо. Моји код куће су се бринули па ме моја тетка, Бог душу да јој прости, а била је опасна, онако добро измлатила. Показали сте и у овим послијератним страхотама снагу ваше вјере тако што сте подигли овај храм. Нека Господ ваш труд и ваша настојања награди добрим здрављем, дугим и честитим животом и љубављу која ће нас све повезивати. Вјерујем да ћете се сложити да је ваш отац Чедо заслужио признање свете Цркве. То признање је уједно и ваше признање. Овом приликом оца Чеду одликујемо чином протојереја. Оче Чедо нека ти ово признање буде подстрек за још ревноснији рад на Њиви Господњој".

Извор: Епархија зворничко-тузланска