Празнично бденије у манастиру светог Георгија - Ловница

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је 6. јула 2009. године празнично бденије у манастиру Ловница уз саслужење свештенства и монаштва намјесништва зворничког и тузланског, као и гостију из других епархија. Богослужењу је присуствовао велики број свештенства, монаштва, ученика богословија, студената православних богословских факултета и вјерног народа.

„Диван примјер из историје рода људскога:  Захарије првосвештеник старац и његова супруга старица Јелисавета нису имали дјеце. У јеврејском народу се сматрало да је рука Господња на онима који нису имали дјеце. Преци наши гријешише, ми гријешимо и дјеци нашој трну зуби и испаштају због гријехова родитеља својих. Свети апостол Петар у тешким моментима подиже руке своје ка небу и вапи: Господе, молим те, дај ми вјере и додај ми снаге. Пророк Мојсије је услијед старости узнемогао да диже руке своје ка небу и молио је тада своје сународнике да му придржавају руке. Када човјек има снагу вјере и наду на помоћ Божију он мора доживити радост живота. У нашем народу често дешава да обиђемо и врачаре и гатаре тражећи помоћ а Христос Господ нам говори: Сви ви који сте оптерећени, који болујете, страдате, дођите к Мени, узмите Мој јарам и бреме Моје и ја ћу вас одморити и растеретити од свакога зла овога свијета. Спашћемо се само када човјек има јаку вјеру да је Бог мој Бог Свемогући, да је Бог тај који чини чудеса, да је Бог тај, када нам се испод ногу тло измиче, да је Он Спаситељ и да неће дати да пропаднемо. Тако су родитељи светог Јована Крститеља молили да Господ скине са њих срамоту и Јелисавета је, мимо свих закона зачела и донијела на свијет здраво мушко дијете коме су дали име Јован. Свети Јован, глас вапијућег у пустињи, говорио је: Покајте се народи и племена јер се приближава Царство Божије. Ево и у данашње вријеме прилике да пођемо путем покајања, духовног отријежњења,  чврсте вјере и снаге да је Бог помоћник наш и тврђава наша и да Он као добри родитељ чека да се покајемо и да му приђемо. Преци наши у много тежим невољама и страдањима, од којих није био имун ни овај крај, ималу су снагу вјере и Бога су се бојали а људи стидјели. Запитајмо се као потомци тих славних предака наших: Гдје смо ми то данас? Гдје је православни српски народ? Какав је данас некада славни српски народ? Слободно можемо рећи и ви за себе и ја за себе: Нисмо достојни потомци славних предака својих. Врло често се китимо ловорикама својих предака а гдје је наша ловорова гранчица да у тај ловоров вијенац ставимо снагу вјере, наду у Бога, племенитост и доброту своју? Гдје је  то да оставимо потомцима својим да би они могли казати за нас: Све им је било свето, честито и милом Богу приступачно", истакао је Владика Василије и додао:"Ова светиња се обнаваља и из пепела се диже. Знате добро браћо и сестре какве су тортуре биле када сам 1975. године дошао овдје и покушао да са честитим Србима обнављам овај манастир. Велике тортуре и безакоња тада су чињене. Отријезнимо се, збацимо са себе старога човјека и обуцимо се у одјећу непропадљивости а то је вјера дивна Христова и светосавска српска традиција. Чувајмо светињу српскога имена и не дозволимо да окаљамо образ и светињу имена сробиновог. Нека вам је срећан и благословен почетак празновања сутрашњег дивног празника рођења светог Јована".

По завршетку бденија Владика Василија је освештао новоизграђени конак и монахињу Јовану произвео је у чин игуманије поставивши је за настојатељицу манастира.

„Желим да одам посебну захвалност монахињи Јовани која у моје име управља овим манастиром и са данашњим даном је постаљам за игуманију овог манастиру и тиме за настојатељицу овога манастира. Високопреподобна мати игуманија Јована, данас извршисмо овај свети чин поставивши те за игуманију овога манастира и одликујући те напрсним крстом. Бићу веома кратак: Женска ћуд је чудна работа. Желим да ти ово високо признање наше Свете Цркве не буде на гордост него на скромност монашког живота. Када год желиш да дигнеш главу, ти лупи главом о дувар манастирске цркве и реци: Господе, опрости због гордости моје. Бићеш велика игуманија ако у овоме манастиру окупиш сестре као што квочка окупља пилиће. Потруди се да на овоме извору вјере будеш достојна уистину свеколиког живота једне игуманије. Не буди себична и буди широке руке како би они који долазе у овај манастир осјетили гостољубивост светиње. Нека ти је срећно, дуговјечно и Богом благословено".

Поред манастира светог Георгија (Ловница) протиче вода која је чудотворна и љековита за разне болести а посебно помаже нероткињама.

Извор: Епархијазворничко-тузланска