Празнично бденије у Сочковцу
Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије служио је 3. јуна 2010. године празнично бденије у храму светих цара Константина и царице Јелене у Сочковцу. Преосвећеном Владики саслуживали су протојереји Слободан Михајловић и Зоран Илић и протођакон Жарко Мијатовић.
Након бденија Владика је одслужио кољенопреклони молебан за престанак кише, молећи се да Господ дарује изобиље плодова земље и времена мирна а потом је преломљен славски колач.
"Ево нас вечерас сабраних у име Господње, да почнемо обиљежавати велики празник Свете Христове Цркве, светих равних апостолима, Константина и његове мајке свете царице Јелене. Свети цар Константин био је моћан човјек. Моћан император у времену у којем је живио. Живио је у граду Константинополису, који се зове по његовом имену, то је данашњи Истамбул у Турској. Његова мајка царица Јелена била је блага молитвеница. Она и њен син, живјели су у времену када је било много многобожаца, оних који су се клањали прво човјеку, камењу, па разним осталим стихијама земаљским, небеским тјелима, итд. У то вријеме било је и много хришћана. Цар Константин је једном приликом требао да иде у одлучујућу битку, да ли ће опстати или нестати његово царство. Тада се помолио Богу и у трену се на небесима појави велики знак крста и чу глас : "Иди у бој, са овим ћеш побједити", мислећи на знак крста који се појавио. И цар Константин је извојевао побједу, сачувао народ од помора, од жестоких клања и уништења, и због тога он је прогласио декрет, звани Милански едикт 313.године, којим је хришћанству дозволио, да се слободно проповједа у његовој царевини, и озаконио га да буде главна религија у његовом царству", истакао је Владика Василије и додао: "Ево видите ово вријеме, у посљедње дане какво је. Страшне обилне кише, поплаве. Усјеви многи који су засијани, од којих очекујемо кору хљеба, и зелениша и за себе и за стоку нашу, ево видите шта невријеме може учинити! Да ли је ово казна Божија за нас, због наших сагрешења? Није наше да просуђујемо и судимо, али како каже један велики светитељ: „Бог народе лијечи свенародним недаћама"! Зато смо вечерас на кољенима молили Господа Бога, да престане киша да пада, да престану да се дешавају стихије овоземаљске, да засија сунце, да се воде повуку, да народ поправи своје усјеве, да подигне полегли кукуруз, и оно да спасе што се може спасти. Ако у Бога вјерујемо, сила Божанске моћи ће нам сигурно помоћи! Ово је искушење за нас, да се види, да ли смо интимно срасли са Богом, ил` је наша вјера само једна пука случајност и један формализам".
Владика Василије одликовао је владичанском граматом признања господу Драженка Симића и Бору Божића из Сочковца због великог доприноса приликом градње храма.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
