Празник Преноса моштију Светог Владике Николаја у Лелићу

Од када је Свети Владика Николај 2003. године унет диптихе светих, залагањем архимандрита Авакума, у његовој задужбини манастиру Лелић заживела је пракса да се уочи празника, а пред само бденије, литијски унесу свеће од чистог пчелињег воска, освештају и поставе у цркви, где ће горети целе године у славу Божју и част Светог Николаја, а за спас српскога народа. Ове свеће, тешке 80 килограма и високе 2 метра, израдили су монаси манастира Лелић од чистог воска који је верни народ приложио у току претходне године.

На дан празника Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, служио је Свету Архијерејску Литургију испед манастирске цркве уз саслуживање двадесетдвојице презвитера, из Епархија СПЦ из земље и расејања па чак и из Јеладске цркве, и двојице ђакона. Певао је хор ваљевске цркве "Хаџи Рувим". У току Свете Литургије Епископ Милутин је доделио највише одликовање Епархије ваљевске "Орден Светог Владике Николаја" архимандриту Петру (Радуловићу) - Архијерејском заменику Епископа ваљевског, и протојереју-ставрофору Љубисаву Аџићу, пензионисаном пароху ваљевском. Веома надахнуту беседу о празнику и мучеништву Светог Владике Николаја изговорио је архимандрит Петар (Радуловић). На крају Свете Литургије Епископ Милутин је свима честитао празник и поручио да никога не мрзимо, никога не осуђујемо, никоме не чинимо зло, јер се само тако може задобити Спасење.

После Свете Литургије уследила је трпеза љубави коју је припремио г. Петроније Тејић из Цириха, и коме је тог дана Епископ Милутин уручио Архипастирску Грамату за труд и љубав које је показао према лелићкој обитељи. Како и приличи, у току свечане трпезе присутнима се обратио о. Љубисав Аџић рекавши да је он ово одликовање на којем је изображен лик Светог Владике Николаја, добио онда када га је најмање био свестан. Наиме, добио га је када га је пре више од 40 година Епископ Јован Велимировић, синовац Светог Владике, поставио за пароха у Лелићу. Како је време пролазило све је више постајао свестан тога. Затим је евоцирао успомене на та тешка времена, захвалио се својој породици, свештеницима који су му претходили у Лелићу, Епископу Милутину који је у једном периоду био настојатељ овог манастира када је успостављено потпуно манастирско устројство, и садашњој управи манастира којима такође припада заслуга за ово признање. Присутнима су се још обратили о. Драган Алексић, парох ваљевски и бивши парох лелићки, а у име домаћина данашње славе Г. Петронија Тејића, говорио је о. Бранимир Петковић из Цириха.

Бранко Чолић, протонамесник

Извор: Епархија ваљевска