Празник Свете Текле у Сарајеву

У Старој српској православној цркви Светих Арханђела на Башчаршији у Сарајеву, 7. октобра је служена Света литургија поводом православног празника Свете првомученице и равноапостолне Текле, која ужива велико поштовање код свих грађана Сарајева и околине.

У овом храму чува се дио светих моштију Свете Текле - њена десна рука.

Након литургије, коју је служило седам свештеника и два ђакона Митрополије дабробосанске, обављена је литија око храма током које су ношене мошти Свете Текле.

Према традицији, освећена је и вода благосиљањем руком светитељке.

Света Текла је и крсна слава Кола српских сестара у Сарајеву, па је тим поводом освештано славско жито и преломљен славски колач.

Архијерејски замјеник протојереј ставрофор Милорад Љубинац пренио је великом броју окупљених вјерника благослов Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског господина Николаја.

Говорећи о данашњем празнику, он је нагласио да је Света Текла проповиједала и утврђивала Христову науку коју је примила лично од Светог апостола Павла.

„Она је себе, своју младост, љепоту, душу и све своје богатство дала Богу и роду људском. Захваљујући њој, која је живјела у првим вјековима хришћанства, и другим нашим светитељима, утврђена је и потврђена православна вјера“ – истакао је Љубинац.

Он је подсјетио да у Старој цркви на Башчаршији више од 300 година почивају мошти ове светитељке.

„Ова црква је наш понос, она је наше благо, она је благо града Сарајева и осталих народа који требају да је чувају и поштују као што и ми требамо да поштујемо блага других народа“ – истакао је Љубинац.

Према његовим ријечима, молити се Богу и тражити да молитва одмах дође до Бога није баш практичан начин мољења него је то пут пречице.

„Ми ту молитву морамо поткријепити и подупријети својим дјелима и жртвовањем за наше ближње, а то је свако моралан честит човјек. Морамо да градимо своју личност и душу преко својих ближњих“ – поручио је Љубинац.

Света Текла је, од када се њене мошти чувају у Старој цркви, у Сарајеву добила заслужени култ поштовања и слављења, посебно међу женама.

Мошти Свете Текле, њена десна рука, донесена је у Србију из Антиохије у вријеме првог српског архиепископа Светог Саве 1233. године, а 1730. године ју је тадашњи патријарх српски Арсеније Четврти Јовановић поклонио Старој цркви у Сарајеву

Њену свету десницу митрополит сарајевски Сава Косановић однио је 1873. године у Русију гдје је за њу израђена бисерна рукавица са наруквицом.

Међу православним свијетом у Сарајеву и околини и данас се препричава занимљив и поучан догађај везан за свету и часну десницу Свете Текле који се збио у вријеме Другог свјетског рата.

Пошто ову светитељку не славе само православни него и други хришћани, а њене мошти, као и рука светог Јована Крститеља, која се налази на Цетињу, имају велику вриједност и значај за њих, усташе су покушале да је однесу из цркве.

Када је група Хрвата усташа, који су упали у храм, пошла да изађе са светим моштима Теклиним из цркве, на излазним вратима је онај који је носио свету Теклину десницу пао и на мјесту остао мртав.

Видјевши шта се десило, усташе су брже-боље светињу вратиле у храм.

Мошти ове светитељке чувају се данас у дрвеном изрезбареном кивоту, који има облик цркве са урезаним иконама са стране које показују чуда свете Текле. Кивот је рад Бранка Шотре из 1939. године.

Дио моштију Свете Текле чува се и у манастиру Свете Тројице код Пљеваља.

Извор: Митрополија дабробосанска