Празник Светих апостола Петра и Павла у Епархији бачкој
Капела на Алмашком гробљу у Новом Саду, храмови у Бачком Брестовцу, Руменки, Србобрану, Гајдобри, Молу и Пачиру, прославили су славу у четвртак, 12. јула 2018. године Свете апостоле Петра и Павла. Као и сваке године, верници Алмашког краја су се окупили на молитвено сабрање поводом славе Алмашке капеле - Светих првоврховних апостола Петра и Павла. У навечерје празника служено је празнично вечерње са петохлебницом којим је началствовао протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, уз саслуживање новосадских свештеникâ и ђакона.
По окончаном вечерњем богослужењу прота Миливој се обратио окупљеном лаосу бираним речима, осврнувши се на труд и залагање свих оних који су учествовали у процесу рестаурације овог храма и његовог враћања у првобитно стање. Том приликом су поменути и овогодишњи кумови капеле - протопрезвитери Милош Стојановић, секретар Црквене општине новосадске, и Милан Малинић, који је, захваљујући Господњем дару за рад са дрветом, учествовао лично у процесу обнове капеле.
На дан празника, светом Литургијом началствовао је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, уз саслуживање новосадских свештеника. Освештана је традиција да парохијани Алмашког храма на овај празник долазе у капелу, те у самом храму тога дана нема богослужења. Прота Миливој је подсетио на време апостола Павла, који је, идући и проповедајући Јеванђеље по свету, много пута долазио у опасност од разбојникâ, непријатељâ и од лажне браће. И у то време, непосредно после Христа, међу хришћанима је било такозване лажне браће. То су они који на свој начин не само доживљавају хришћанство и Христову науку, него тај свој лични начин желе да наметну другима као веродостојан и као исправан начин схватања Јеванђеља. То су лажна браћа која своје мишљење желе да наметну целој Цркви Христовој. А Црква Христова је саборна, збирна, збројна, и сви када се окупе, сви чланови Цркве, то учење, ту истину, тај догмат који се утврди, он је општеобавезујућ за све чланове Цркве. Дакле, не лично мишљење једнога или другога или петога, ма који чин, ма коју службу да има у Цркви. Он није Црква него је Црква оно што се саборно објављује и што се саборно прокламује, истакао је архијерејски намесник новосадски први.
Ова година представља годину својеврсних јубилејâ у животу Алмашке капеле. Наиме, један од јубилеја јесте 155-годишњица подизања капеле (1863), али, такође се сећамо и других значајних датума попут 230-годишњице рођења и 150-годишњице упокојења ктитора капеле – блаженопочившег епископа бачког Платона (Атанацковића), као и 165-годишњице упокојења Василија Атанацковића. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја, а трудом и залагањем настојатеља капеле протопрезвитера Владана Симића, започета је рестаурација капеле која се, у тренутку писања ових редова, приводи крају. Рестаурацијом зидног сликарства руководили су професори-консерватори Ђура Радишић и Марио Вукнић, као и госпођица Николина Малинић. У нади да ће се овај бисер црквене уметности и архитектуре поново оденути величанственошћу епохе у којој је настао, завршавамо овај скромни прилог стиховима о. Владана Симића:
Алмашка капела
Вековни чувар оних што спију
И загробне тајне коју крију
Спомен на ктитора и његова дела
У небо се диже ова капела.
К’о стражар на кули старога града
Бди над мртвима Новог Сада
И забораву не да ниједно име
Да сви кроз њу довека живе.
Одолева времену и људској муци
И целив даје ктиторској руци
Што спава у њеној светој утроби
И вековима пркоси свакој злоби.
Покрива тамјаном и кâда велом
Оног што род је љубио делом
И сину своме подиг’о дом
Да победу однесе над сваким злом.
И нама је занавек оставио место
Да молитве приносимо пред Божји Престо
За њега и све што овде спију
И вечног живота тајну крију.
Боже, подари нам Духа и воље
Да чувамо ово свето поље
И апостола благослов подари нам
Молитве вечне нек овде буде плам.
Да бисер Алмашког старог краја
Буде водитељ до Твога Раја
И овде уснуле од памтивека
Пробуди Љубављу Богочовека.
Прослава храмовне славе у Руменки почела је празничним бденијем, које је служио протопрезвитер Предраг Толимир, парох при храму Светих Кирила и Методија на Телепу и протонамесник Радосав Пантелић, парох руменачки. На дан празника Светих апостола Петра и Павла, Литургију је служио протопрезвитер-ставрофор Ђорђе Ђурђев, парох при Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење оца Радосава.
После прочитаног јеванђељског одељка, прота Ђорђе је присутнима честитао празник и поучио о улози коју су апостоли Петар и Павле имали у историји хришћанства. У склопу литургијског славља обављен је опход око светог храма, а после богослужења сви су прешли у парохијски дом за трпезу љубави. Вечерње је служио протонамесник Винко Стојаковић, парох кисачки, уз саслужење протонамесника Радосава. После вечерњег богослужења извршено је благосиљање славског колача и кољива. Кум овогодишње славе био је Милош Козаров са породицом из Руменке, а кумство за следећу годину прихватила је Љиљана Зељковић са породицом. После вечерњег богослужења, КУД Руменка је приредило пригодан програм на задовољство свих присутних.
Предвођени својим паросима, житељи Слане баре у Новом Саду прославили су 12. јула 2018. године, своју славу - празник Светих првоврховних апостола Петра и Павла. Света Литургија је служена у храму Вазнесења Господњег, а молитвено сабрање је настављено у вечерњима часовима код Заветног крста у насељу Слана бара, где је, уз саслужење протопрезвитера Бранка Ћурчина, настојатеља Вазнесењског храма и презвитера Селимира Вагића, војног свештеника, чин благосиљања славског кољива и колача извршио протопрезвитер Боро Видовић, парох при наведеном новосадском храму.
Говорећи о значају Петровдана за житеље Слане баре, отац Боро је подсетио да је потребно да благодаримо Творцу, Господу за свако добро, за сваку милост и за све оно што смо незаслужено добили. Свако онај ко се захваљује Богу и Бог ће њега благословити. И ми треба да благодаримо што се налазимо овде, на овом светоме месту, крај овога светог Крста који је направљен пре Другог светског рата и деценијама на овом месту представља красан почетак. Наши преци су заблагодарили Богу подижући овај Крст. Бог је благословио ово насеље што можемо да приметимо ако упоредимо колико је некад било кућа и колико их има сада. Морамо да имамо чврсту веру, да заволимо и чинимо добро. Ако тако будемо живели и ми ћемо заслужити Царство небеско и прибројати се тамо апостолима Петру и Павлу које данас славимо, навео је отац Боро.
Протопрезвитер Бранко Ћурчин је захвалио куму славе г. Срђану Вукмировићу и његовој породици, председнику Месне заједнице Слана бара, господину Дејану Шијаку, као и Славољупки Михајловић, директору Основне школе Душан Радовић на организацији прославе великог празника. На радост свих свечара, ученици ове школе предвођени вероучитељима Маријом Јовановић, Олгицом Стојимировић и Јеленом Влајков Вукић извели су пригодан уметнички програм.
Слана бара се налази у северном делу Новог Сада, између Видовданског насеља на југу, Клисе на северу и западу и Великог рита и Малог Београда на истоку. После Првог светског рата, 1921. године, тадашња градска управа је донела одлуку о насељавању Слане баре, а изградња Међународног пута и моста преко канала Дунав-Тиса-Дунав, олакшала је везу насеља са градом. Становници насеља су 1938. године основали Удружење за улепшавање Слане баре. У центру насеља 1939. године постављен је крст висок три метра, посвећен апостолима Петру и Павлу, а Петровдан је проглашен славом насеља. Чин освећења крста извршио је тадашњи парох ченејски, прота Никола Драгојлов. Током Другог светског рата прекинута је прослава престоног празника насеља Слана бара, да би 1990. године, била обновљена и свечано обележавана до дана данашњега.
Извор: Епархија бачка
