Празник Светих Кирила и Методија у Буенос Аиресу
Седме недеље после Васкрса, прослављен је празник Равноапостолних Кирила и Методија, који је и имендан архимандрита Кирила, заменика митрополита Амфилохија, администратора Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке Српске Патријаршије.
Служба је одржана у Саборном храму Рођења Богородице. Свету Литургију служиоје отац Кирило, заједно са игуманом Давидом, протођаконом Николом Радишем и архиђаконом Рафаилом. Презвитер Стефан је дириговао хором који су чинили осим парохијана Српске Цркве и верници руске заједнице који су дошли да поздраве архимандрита.
У својој беседи, отац Кирило је описао живот Светих Кирила и Методија. Између осталог, рекао је да су Свети Кирило и Методије били браћа и живели у IX веку. Верује се да је њихова мајка била словенског порекла а отац Грк. Свети Кирило је имао посебан лингвистички дар – дар говорења језика. Светог Кирила са братом Методијем византијски цар Михаило и патријарх Фотије послали су да евангелизују у православну веру словенске народе. Када су стигли у Моравију, садашња територија Чешке, Словачке и Пољске, где се населио велики број Словена, Свети Кирило и Свети Методије су преузели постојећи словенски дијалекат (који су већ познавали) и усавршили га, дајући му име “Црквенословенски језик”.
Прва књига коју су превели на овај црквенословенски језик била је Света Библија, почевши од Јеванђеља Светог Јована: “У почетку беше Реч, и Реч беше Бог и Бог беше Реч”. Отац Кирило је објаснио да су то биле прве речи које су Словени научили на црквенословенском језику, и одатле па надаље, сва њихова култура је била заувек уједињена у Богу Речи. Пре овог догађаја, словенски народ је био варварски. Али после тренутка када је упознао Бога Реч и научио о њему путем служби на црквенословенском и из религиозне литературе преведене на овај језик, словенски народ се преобратио у Божји народ, у једну културну нацију.
Свети Кирило и Методије имали велике потешкоће у својој мисији евангелизације словенских народа. Немачки католици су их оптужили да су поступили противно црквеним правилима преводећи Библију на словенски, и служећи на једном језику који није био ни грчки, ни јеврејски, ни латински. Онда су Свеци отпутовали у Рим да оправдају свој рад пред папом Адрианом, и овај, не само да им је дозволио да користе овај нови језик у служењу, већ је и он сам служио једну свету Литургију са њима на црквенословенском језику.
Након беседе, игуман Давид из манастира Светог Срафима Саровског ( Мелчор Ромеро, Ла Плата) је даровао оцу Кирилу у част његовог имендана, у своје име и осталог клира, честице моштију Светог Поликарпа Смирнског и Светог Димитрија Солунског.
На крају литургије, сви верници су позвани од стране Оца Кирила на празнични ручак који је припремила сестра Лидија. На ручку, отац Стефан је преузео реч и истакао да је, пре него што је послушао да допутује у Аргентину, отац Кирило био професор Цетињске Богословије, био је и на функцији васпитача богословима, помагао је и служио Литургије у многим манастирима, и наравно у свом манастиру на Цетињу, био главни уредник часописа Митрополије “Светигора”, посао који наставља да обавља одавде, из Буенос Аиреса. - Све ово је оставио архимандрит Кирило како би послушао владику Амфилохија. Будимо свесни свега овога, и придружимо се и помозимо оцу Кирилу. На овај начин он ће радосно испунити свој задатак, рекао је отац Стефан.
Такође је речено да је трећи број епархијског часописа “Свети апостол Јаков Алфејев” спреман за штампу, исто као и “Охридски пролог” Светог владике Николаја – који представља скраћена житија светаца.
отац Стефан
