Празник Светог деспота Стефана Штиљановића у Бечићима

Светом архијерејском Литургијом, благосиљањем славског колача и славском трпезом хришћанске љубави у цркви Светог апостола Томе у Бечићима 17. октобра 2017. године свечано је прослављен празник Светих Стефана и Јелене Штиљановића.

Служили су Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и господа Митрополити из Антиохијске Патријаршије - хурански Сава, који је начаствовао Службом, аркадијски Василије и њемачки и средњоевропски Исак. Архијерејима је саслуживало многобројно свештенство, а молитвено је учествовао велики број православних вјерника из Паштровића и других приморских мјеста, као и велики број православних Руса.

Појали су ученици Богословије Светог Петра Цетињског под управом професора ове црквено-просветне установе ђакона Михаила Лазаревића.

У току Литургије Митрополит Амфилохије је протопрезвитерским чином одликовао пароха петровачког Ранка Лончара. -Отац Ранко је кренуо путем Божјим у временима када се био умањио број свештеника након Голготе коју је наша Црква претрпјела мученичком смрћу митрополита Јоаникија и са њиме и након њега пострадалих преко стотину свештенослужитеља Митрополије црногорско-приморске, подсетио је Владика и додао:

-Господ га је тада, преко његових родитеља, призвао да крене овим путем. И послије тога је и примио презвитерски чин и потрудио се колико му је Бог дао снаге да служи Господу и Цркви Божјој. Нека би га Господ утврдио у вјери, нади и љубави, у служењу имену Божјем, приношењу светих дарова, свештенодејствовању истине Христове и још ревноснијем служењу имену Господњем, да би се заиста показао као вјерни слуга пред лицем Бога у дан Страшнога суда Господњега.

Након светог причешћа благосиљан је славски колач. Потом је Митрополит Амфилохије у архипастирској бесједи казао да су Свети Стефан и његова благовјерна супруга Јелена носили крст Христов у најтежим временима за наш народ и за нашу Цркву: -То је крај 15. и почетак 16. вијека, у вријеме када је Отоманска империја већ била завладала овим нашим крајевима. Он је био последњи чувар слободе нашега народа у Срему и Славонији. Био је човјек дубоке вјере, који је служио и Господу и своме народу и жртвовао се за њега.

Митрополит је казао је да је посебан благослов долазак и присуство тројице архијереја страдалне Антиохијске Цркве. -Како је само благословено сабирање око имена Господњег. Шта има љепше него бити заједно са својом браћом, посебно са својом старијом браћом, са онима који су наслиједили апостолско предање Цркве Христове од Јерусалима преко Антиохије, казао је владика Амфилохије и нагласио да су се хришћани први пут хришћанима назвали управо у Антиохији.

Он је позвао антиохијске архијереје да се помоле за наш страдални народ на Косову и Метохији. -И за страдални народ у Украјини да се помоле, а и ми да се помолимо, као што се и молимо за страдални народ у Сирији и на Блиском Истоку, поручио је митрополит Амфилохије који је браћи архијерејима на поклон уручио архијерејске панагије.

-Ми смо овдје осјетили од Епископа и вашег народа љубав према нама. Примили сте нас - као Епископ, као клирици и као народ - као да смо чланови ваше породице. Као што каже Свети Игњатије - ми смо једна Црква и једна вјера. Тако смо осјетили у сваком тренутку. Нека Бог благослови читаву Православну Цркву, казао је владика Сава и подсјетио је да се Антиохијска Црква данас налази на распећу. -Али се истовремено спремамо за васкрсење, казао је митрополит Сава.

Митрополит хурански је у знак братске љубави митрополиту Амфилохију поклонио архијерејску патерицу, ручни рад са седефом нарочито рађеним у Дамаску.

Након светог богослужења, предавање о празнику одржао је ректор Цетињске богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска