Празник Светог Саве у манастиру Ђурђеви Ступови

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је 27. јануара 2019. године, на празник Светог Саве, свету архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови. 

Саслуживало је свештенство архијерејског намесништва беранског и монаштво Манастира са којима и ђакон Владимир Руменић, који је, као диригент Београдског мушког хора, гост Епархије поводом светосавских свечаности. Празник великог светитеља, просветитеља и првог архиепископа Саве, који је пре осам векова издејствовао самосталност Српске Цркве, речима архипастирске беседе честитао је Преосвећени Епископ г. Јоаникије:

-Сјећамо се хиротоније Светог Саве у Никеји, коју је примио од цариградског патријарха, то су велики догађаји у нашој историји - осамсто година трајања Српске Цркве, осамсто година њеног развитка, њеног дјеловања, плодоношења. Свети Сава се, у том погледу, јавља као благи корјен из кога су израсле плодоносне гране, а то су светитељи српски. Велики лик Божјих угодника и архијереја, свештеника, монаха, монахиња и побожних владара који су држали науку Светог Саве, великих војсковођа, бранитеља нашег отачаства. Сви су они везани за Светог Саву, јер је Свети Сава учитељ свете вјере православне у нашем роду.

-Оснивање Српске Цркве је велико дјело, а кључна личност тог дјела био је човјек светог живота, који је од дјетињства заволио Христа, заволио Цркву, духовни живот, од младости се опредјелио да напусти овај свијет и оно што представља љепоту, радост и уживање у овом свијету. Све је то напустио са петнаестак и више година, кренуо у највеће подвиге, постао чувени светогорски подвижник, стекао славно образовање на Светој Гори Атонској, велики углед међу монасима и игуманима светогорским, међу другим народима, Грцима, Грузинима, Русима који су били присутни на Светој Гори Атонској, а онда се враћао у своје отачаство као архимандрит, био старјешина манастира Студеница, проповједао Јеванђеље по свим српским земљама, подизао цркве и манастире, украшавао манастир Жичу, подсетио је владика Јоаникије.

-Он је, ваистину, имао Христа Бога живог, распетог и васкрслог у свом срцу и прије него што је примио архиепископски чин. Васељенски патријарх је препознао у њему Божјег човјека. Увидјевши да таквој личности може да повјери узвишено апостолско дјело, уз сагласност византијског цара, повјерио му је то узвишено звање и свету службу. Свети Сава је удахнуо нови дух, нову свјежину, душу своме отачаству, своме народу кога је привео Христу. Крштени су били Срби и прије Светог Саве, али, немамо осим Светог Јована Владимира и још неколико светих подвижника, баш велике плодове у неких 200-300 година прије Светог Саве. Од Светог Саве ти плодови на лози светој и свештеној су се умножили, па имамо свете владаре, свете архијереје, свете угоднике и свете мученике, а данас треба да се осврнемо, укратко, и на цијелу историју ових осам вјекова. Колико је све плодова! Да не помињемо много, него само Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског, Светог Петра Коришког, Светог Арсенија, његовог наследника до нових светитеља Христових, Светог оца нашег Николаја Епископа охридског и жичког. Послије Светог Саве ниједан српски архијереј није имао такву ширину духа да се, заиста, може назвати равноапостолним и васељенским Светитељем, беседио је Његово Преосвештенство и истакао:

-Свети Сава је имао велику, жртвену љубав, Христову љубав према свом отачаству, које никада није било идеално. С тога је велика Божја милост што смо имали такве Свете Божје људе. Прослављајући данас овај велики јубилеј, славимо богоносца, христоносца и духоносца Христовог Светог Саву који је, по много чему, почетак и први у роду нашем, који нас везује за Онога Који је стварни Почетак свему светом и узвишеном, а то је Христос Господ. Он је први, Он је алфа и омега, а Свети Сава је само служио Христу, ишао Његовим путем и да не будемо себични; јесте он српски, јесте наш, али, он припада цијелој васељени православној.

Благосиљан је и преломљен славски колач у славу и част Светог Саве. По одслуженој Литургији Владика је децу, која су се, под сводовима немањићке задужбине – манастира Ђурђеви Ступови, у великом броју сабрала у светом богослужењу, као и претходних година, даривао поклон пакетићима.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка